Писаће машине

Писаће машине представљају још један у низу проналазака насталих због човекове жеље да комуницира лакше и брже. Идеја да се револуционарни Гутенбергов концепт помичног слога примени на машину која би се користила за индивидуалну употребу коначно се, после више покушаја, остварила 1867. године. Тада је издавач и политичар по имену Кристофер Лејдам Шоулз, уз помоћ Карлоса Глидена и Самјуела Соула, патентирао направу која је била прва употребљива писаћа машина. Патент је преузела компанија која се бавила производњом оружја – Remington, која је 1874. године произвела прву комерцијалну писаћу машину Ремингтон модел 1. Шоулзу припада и заслуга за изум Кверти (QWERTY) распореда слова на тастатури који је надживео писаће машине тако што се преселио на тастатуре рачунара.

Први писац који је користио писаћу машину био је Марк Твен, највероватније пишући тада (1882. године) на машини Ремингтон модел 2 познати роман Живот на Мисисипију.

Упоредо са развојем писаћих машина развијани су и методи за учење слепог куцања – вештине која се користи и данас, иако су, уласком рачунара у широку употребу, писаће машине  готово престале да се користе. Према неким изворима, последња писаћа машина произведена је 2011. године у Мумбаију, у Индији, док је, према другим, у Великој Британији 2012. године направљен последњи примерак Brother преносиве машине, који је предат на чување Музеју науке у Лондону.

Оно што писаће машине додатно чини прворазредним предметима вредних сакупљања јесте  њихов дизајн. Италијанска фирма Olivetti била је позната по томе што је, осим квалитету, велику пажњу поклањала и изгледу писаћих машина, ангажујући као дизајнере велика имена као што су Ле Корбизје, Марчело Ницоли или Игњацио Гардела. Музеј модерне уметности у Њујорку одржао је 1952. године изложбу под називом Оливети – дизајн у индустрији, после које је у овом музеју формирана стална збирка Оливети производа.

Експонати

Imperial модел B, 1915
Компанију Imperial основао је Хидалго Моја, инжињер америчко-шпанског порекла и представник фабрике Ремингтон у Лестеру, у Енглеској. Први модел, Imperial А, произведен 1908. године, карактеристичан је по својој полукружно постављеној тастатури. Писаћа машина која је у фонду Музеја науке и технике је усавршени модел - Imperial B из 1915. године са којим је фабрика направила први велики комерцијални успех. За разлику од модела А, модел B има конструкцију која омогућава брзо расклапање и чишћење, уместо једног - два тастера за велика слова, тастер за померање ваљка уназад и још неколико ситних измена, на пример, алуминијумске оквире тастера. Припада типу писаћих машина чија конструкција не дозвољава да се током куцања види откуцани текст.
AEG Mignon, модел 4, 1925.
Механичке писаће машине типа Mignon производила је берлинска фабрика AEG (Allgemeine Electrizitats Gesellschaft) од 1904. до 1934. године и за то време произведено је око 350.000 примерака. Настале су на основу патента број 149308 од 22. децембра 1901. године који је припадао Луису Зелу (Louis Sell) из Берлина, а који је за производњу развио електро инжењер Фридрих фон Хефнер-Алтенек (Friedrich von Hefner-Alteneck). Специфичност ове конструкције лежи у једноставној могућности замене ваљка са словима и тастатуре тако да се машина Mignon могла користити за куцање на више језика. За модел Mignon 4 који је изложен, а који је на тржишту био од 1924. године, производило се 36 различитих ваљака и тастатура, укључујући и два са ћириличним словима.
Oliver 10, 1916 —1920.
Машина Oliver 10 уместо једне, има две бочно постављене лепезе слова због чега је добила надимак „Гвоздени лептир“. Oliver 10 својевремено је била врло тражена писаћа машина јер је на њој било могуће одједном добити десет копија текста куцаног са индиго папиром. Оливер је такође прва ефикасна писаћа машина типа такозваног „видљивог отиска“ (visible print) што је била револуционарна новина. Код овог типа машина, дактилограф је први пут у историји могао одмах да види текст који куца захваљујући конструкцији у којој се чекићи спуштају на ваљак одозго на доле (downstrike). До тада, већина писаћих машина била је upstrike конструкције, што је значило да су постављени испод ваљка и да ударају на горе, при чему дактилограф није видео текст све док не пређе у следећи ред.
Писаћа машина Frolio, 1920-1927
Писаћа машина Frolio из двадесетих година 20. века уместо тастатуре има помичну полугу којом се бирају слова. Ову малу и лагану машину дизајнирао је Пол Мухајер (Paul Muchajer ) а производила је фабрика Gundka GmbH из Бранденбурга, основана 1919. године, оригинално као фабрика лимених играчака Greppert & Kelch. Ова писаћа машина се производила од 1920 – 1927. г и за то време произведено је око 80.000 примерака. Носила је разне називе - Gundka, Scripta Write, Perlita, Write-Easy, Frolio.