Изложбу су приредили: Словачки технички музеј Кошице и Музеј науке и технике Београд
Аутори: Еуген Лабанич, Ондреј Пос, Штефан Јавницки, Јозеф Бернат
Организатор: Ања Радаковић
Аутор поставке: Ладислав Клима, Јурај Ретер
Изложба, коју су 2001. године припремили Словачки технички музеј и Словачки народни музеј из Братиславе, направљена је са намером да наше посетиоце упозна са словачким научницима који су дали светски допринос из области природних, техничких и математичких наука, те из астрономије и медицине. Аутори изложбе су, кроз представљање значајних личности, покушали да дају и кратак преглед историје науке и технике у Словачкој.
Словачка историографија науке и технике је протеклих деценија постигла значајне успехе. Међу најзначајније спада научна обрада биографија истакнутих Словакиња и Словака из области науке, медицине и технике, на основу којег је настало капитално издање Пионири науке и технике у Словачкој, И–ИИИ. Избор од 36 личности које су презентоване на овој изложби јесте део управо тог истраживања.
Изложба је први пут приказана у Словачком техничком музеју у Кошицама а затим је гостовала у музејима у Братислави, Берлину, Франкфурту, Брну, Будимпешти, Кракову, Риги, Каунасу. У Београду ће гостовати за време одржавања ЦИМУСЕТ Конфренције.
У Словачкој, као делу Аустроугарског царства, једини извори образовања су били манастири и њихове школе. Ситуација је почела да се мења 1467. године, када је у Братислави отворен универзитет Ацадемиа Истрополитана.
Почев од XВИИ века, у Словачкој су остварени значајни резултати у развоју рударства и металургије, а главни центри били су Кремница, Банска Штавница и Банска Бистрица.
Године 1627. у Банској Штавници је први пут у рударству коришћен барут за разбијање стена. Словачка је постала прва земља у Европи у којој су 1722. године почеле да се користе парне машине типа Њукамен (Неwцомен), чија се конструкција убрзано усавршавала заслугом словачких техничара.
У Банскоштавничкој академији су радили врхунски научници и техничари.
Године 1735. основана је рударска школа. Њени изванредни резултати су допринели томе да Марија Терезија 1762. године дâ сагласност за оснивање високе школе, касније познате као Рударска и шумарска академија у Банској Штавници. То је била прва висока школа овог типа у свету, а по њеном моделу је основана, касније светски позната, Ецоле Полyтецхниqуе у Паризу.
Осим на Банскоштавничкој академији, у Словачкој су пре 1918. године могућности за научноистраживачки рад ипак биле врло скромне. Без обзира на то, истраживања су вршена и у другим гранама науке, и то не само од стране научника из иностранства већ и из Словачке. Радило се о научницима који су службовали у средњим школама, у болницама, али и на једином словачком научном институту – Астрономској, метеоролошкој и геофизичкој опсерваторији у Хурбанову, основаном 1867. године.
Међутим, већ од 15. века многи талентовани научници, лекари и инжењери били су принуђени да, услед слабо развијеног високог школства и скромних услова за научни рад, емигрирају у иностранство. Од тада, научници из Словачке успешно раде у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Француској и Америци.
Крајем XX века, услови у земљи су се поправили. Светски значајне личности Словачке су учествовале у оснивању или унапређивању разних грана студија на универзитетима, високим школама, у научноистраживачким институтима и на Словачкој академији наука.
