Етнографски музеј у Београду, Музеј науке и технике - Београд и Универзитет у Београду – Фармацеутски факултет представљају изложбу „Уситњавање – Прича о авану“, посвећену предмету авану, једном од најстаријих човекових алатки чија је функција остала непромењена до данашњих дана.
Изложбом се истражује, валоризује и презентује до сада ретко излаган музејски предмет – аван - као спецична човекова алатка суштински непромењена од праисторије. Њега с правом можемо да сматрамо цивилизацијском инсигнијом – означитељем човековог престанка преживљавања и почетка културе исхране. Континуирана употреба у фармацији сврстала га је у алатку која је симбол фармације.
На изложби су представљени разни примерци авана, од праисторије до данашњих дана, из збирки Етнографског музеја у Београду, Музеја науке и технике – Београд, Универзитета у Београду – Фармацеутског факултета, Музеја Града у Београду, Народног музеја у Пожаревцу, Археолошког института САНУ, приватне збирке Стевана Вукова, фармацеута из Зрењанина, и из приватних колекција.
Као пратећи програм изложбе организована су предавања и радионица уз подршку Института Јосиф Панчић и Универзитета у Београду – Фармацеутског факултета.
Изложба је реализована уз подршку Еуцерин Србија.
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ ИЗЛОЖБЕ
ПРЕДАВАЊА
10. мај 2018. године, 18 ч
Лековити потенцијал ароније
др Нада Ћујић
Институт за проучавање лековитог биља др Јосиф Панчић
17. мај 2018. године, 18 ч
Уситњавање чврстих супстанци у фармацији - од тарионика
са пистилом до инжењеринга кристала
проф. др Јелена Паројчић
Катедра за фармацеутску технологију и козметологију
30. мај 2018. године, 18 ч
Сецкане биљке под микроскопом
проф. др Бранислава Лакушић
Катедра за ботанику
01. јуни 2018. године, 18 ч
Прича о „вршачком чају“
проф. др Зоран Максимовић
Катедра за фармакогнозију
РАДИОНИЦА
12. мај 2018. године, 11 ч
“Израда уролошког чаја (Species urologicae) према пропису Ph. Jug. IV”
Радионицу воде: др Дубравка Биговић и дипл.фарм . Виолета Попов
Аван (тарионик) је прва алатка која се користила за израду лекова још у старом Египту. У праисторији су први авани израђивани од камена. У периоду антике израђивали су се од камена и мермера, плитки и слични чинији. У средњем веку, осим камена и дрвета, почиње да се користи и бронза. Од краја 18. века почињу да се праве и од порцелана и стакла. Данас се они израђују од најразличитијих природних и вештачких материјала. Управо због тога аван је јединствено културно наслеђе многих култура света, а свакако и наше културе. У култури балканских народа уситњавање и аван имају цивилизацијски континуитет. На изложби ће, кроз причу о авану, бити презентован не само његов културни значај, већ и шири културни контекст уситњавања хране и других намирница и материја, заправо културолошки значај човекове активности уситњавања.
