Музеј науке и технике представља изложбу Трагајући за инспирацијом у народном градитељству – из збирки Музеја науке и технике, музејског саветника др Снежане Тошеве, посвећена народном градитељству у Србији.
У години када Музеј науке и технике
обележава три деценије постојања, желели смо да се подсетимо значајних личности
које су обележиле његово оснивање и да прикажемо део богатог
фонда који се у њему чува.
Идеје о оснивању Музеја и Галерије
науке и технике појавиле су се готово истовремено, осамдесетих година
двадесетог века. Академик Александар Деспић је својим искуством, ауторитетом и
упорношћу успео да оствари свој давнашњи сан о оснивању музеја који ће се
бавити истраживањем, чувањем и промоцијом техничке баштине. Музеј науке и
технике је основан 6. октобра 1989. године, док је почетак стварања Галерије
било отварање читаонице и научног дућана 1996. године, који су радили у оквиру
Музеја науке и технике. Жеља Александра Деспића о самосталном раду ове две
установе успешно се остварује и после његовог одласка - Музеј и Галерија
живе и својим разноврсним програмима оправдавају идеје и жеље свог оснивача.
Поред дела који се односи на
историју Музеја и Галерије науке и технике, изложба је посвећена архитектима
који су на различите начине били инспирисани народним градитељством, а чији се
радови чувају у Музеју. Изложена дела академика Бранислава Којића, академика
Александра Дерока, Божидара Петровића и Зорана Б. Петровића сведоче о томе
колико је њихова инспирација била дубоко утемељена у традиционалну архитектуру.
Истраживањем на терену, објављивањем књига и студија, израдом цртежа,
фотографисањем, и коначно пројектовањем које је инспирисано традицијом, они су
на најбољи начин успели да сачувају сећање на народно градитељство. У својим
богатим и разноликим стваралачким опусима, успели су да градитељско наслеђе
заштите и отму од заборава.
Грађа која се чува у збиркама
Музеја науке и технике често је једино преостало сведочанство о објектима
традиционалног градитељства који више не постоје или убрзано нестају. Овом
приликом изложене су фотографије, пројекти, цртежи, белешке са терена, скице,
књиге, макете као и видео рад настао на основу ове грађе.
Циљ изложбе је да укаже на ову
значајну тему српске архитектуре, као и да, обележавајаући тридесет година
постојања Музеја, прикаже део његовог богатог фонда. Осим приказа
појединачних опуса ових аутора, желели смо такође да расветлимо и њихову блиску
повезаност и сарадњу на племенитом задатку истраживања и очувања народног
градитељства. Љубав према традицији допринела је њиховом међусобном
препознавању и разумевању, дугогодишњем истрајавању и неисцрпној енергији у
приказивању и тумачењу лепоте и вредности градитељског наслеђа. Захваљујући
њиховим талентима, у којима су на најбољи начин били сједињени научник и
уметник, успели су да сагледају суштину вредности градитељског наслеђа, да га
заштите и популаризују.
Данас, када многи споменици народне архитектуре више не постоје, цртежи фотографије и текстови ових аутора, као једни од првих целовитих приказа и анализа народног неимарства, остају полазиште за даља истраживања. Настала на размеђи науке и уметности, дела архитеката Александра Дерока, Бранислава Којића, Зорана Б. Петровића и Божидара Петровића посвећена афирмацији и вредновању лепоте народног градитељства препознала су и заштитила најособенији део наше културне баштине. Стога се надамо да ће њихови цртежи, скице, фотографије, белешке са терена, књиге, уџбеници, пројекти и макете сачувани у Музеју науке и технике и овом приликом изложени, бити инспирација новим генерацијама за даља истраживања наше богате и драгоцене градитељске традиције.
Фотографије са изложбе: Веселин Милуновић
