Изложбу су приредили: Музеј науке и технике и Галерија науке и технике САНУ
Аутор: Бернард С. Фин
Аутор поставке: Теодора Недељковић
Организатор: Марија Шешић
Ова изложба фотографија гостује у Београду поводом прославе 150. годишњице оснивања Смитсонове институције. Приказала је део сталне поставке о Едисону, која се налази у Националном музеју америчке историје у оквиру Смитсоновог института у Вашингтону.
Смитсонова институција, или како је уобичајено Смитсонијан, основао је Амерички конгрес 1846. године по жењи Џемса Смитсона (James Smithson), енглеског научника. Смитсон је 1826. године завештао сву своју имовину Сједињеним Државама «да би се у Вашингтону основала Смитсонова институција са задатком да шири и повећава знања међу људима». Смитсонов институт је највећи музејски комплекс на свету са шеснаест посебних музеја који укључује и Национални ваздухопловни и космички музеј и Национални зоолошки врт. У свим овим музејима чува се око 139 милиона експоната
Изложба фотографија «Томас Алва Едисон – искушења славе после четрдасате» део је сталне поставке о Едисону, која се налази у Националном музеју америчке историје (НМАН) у оквиру Смитсоновог института у Вашингтону. Изложба је данас могућа јер је нова технологија фотографије сазревала управо када је Едисон постајао светска личност, тако да је остало сачувано на хиљаде његових фотографија. Фотографије које су представљене на овој изложби потичу углавном из два извора: из колекције коју је ЕТЛ Тестинг Лабораториес, Инц. поклонио Смитсонијану и из Националног историјског локалитета Едисон (Едисон Натионал Хисториц Сите) у Вест Оранџу, Њуџерси. Фотографије је идентификовао и склопио као целину др Бернард Фин, угледни историчар развоја електротехнике на прелазу XИX у XX век, и који се посебно бавио животом једног од највећих америчких и светских проналазача – Томаса Алве Едисона.
Изложбом се указује на проблем повезаности радних услова са стваралачким радом научника. Јер, како каже Б.Фин, «године 1887, у четрдесетој години живота, Томас Алва Едисон се поново оженио, стекао нови дом, нову кућу за зимски одмор, и изградио величанствену нову лабораторију. Надао се да ће у њој поново да досегне, а и да надмаши, ону инвентивност коју је испољавао неколико година раније док је радио у далеко оскуднијим условима». То се ипак није десило. Разлози су нешто о чему треба да размишљамо, а фотографије пред нама могу нам бити надахнуће. Уједно нам се пружа прилика да завиримо у лични и стваралачки свет Томаса Алве Едисона.
Марија Шешић
