01.09.1997. - 31.10.1997.

Галерија САНУ, Ђуре Јакшића 2

СВЕТ ХЕМИЈЕ

Изложбу су приредили: Српско хемијско друштво, Музеј науке и технике, Галерија Српске академије наука и уметности и Педагошки музеј 

Аутори: Војин Крсмановић, Јасминка Королија, Дејан Даниловић, Радмила Јанчић и Милан Митровић 

Аутори поставке: Зоран Ђорђевић и Срђан Вуковић 

Организација и реализација: Соња Зимонић 

Изложба указује на чињеницу да је хемија уткана у сваку пору човековог живота и да јесте цивилизацијска тековина. Жива бића, укључујући и човека, опстају захваљујући безбројним хемијским реакцијама. У свету који нас окружује, у цивилизацији чије плодове данас уживамо, хемија је заслужна за све чиме се хранимо и лечимо, чиме задовољавамо већину свакодневних потреба. Без хемијских производа човек би живео оскудно, као пре две стотине или више година.


Свет хемије обухвата данас огроман простор, знатно већи него што људи који се не баве хемијом као науко или струком могу да наслуте. Човек се пред тим простором налази у положају истраживача наше планете у оно давно време када се она чинила бескрајно великом, а освајање непознатих крајева представљало узбудљиву авантуру са неизвесним исходима. Док је наша планета, међутим, већ у великој мери истражена и позната, поље хемије простире се у незнани бескрај. Хемичари окупљени око Српскох хемијског друштва желели су овом књигом и изложбом, за коју је она припремљена као пригодан каталог, да све оне, који до сада нису имали прилику, поведу у узбудљиве непознате крајеве сазнања попут Колумба, Магелана или Џејмса Кука. Ауторима текстова је заједничка жеља да са другима поделе своја одушевљења приказујући им колико далеко је, у том бескрајном простору, хемија до данас продрла. 

У тим текстовима ће и сами хемичари, ако су и пре свега неколико година изашли из школа, наићи на бројне непознате чињенице које, због брзог напредовања те науке нису још стигле да нађу своје место ни у најсавременијој настави. То је уједно и оправдање што ће се у каталогу налазити и места, као што су на пример хемијске формуле, сасвим неприступачна лаику, али занимљива хемичарима којима није стран хијероглифски начин приказивања хемијских структура и реакција. 

Хемија је уткана у сваку пору нашег живота и цивилизације. Жива бића, укључујући човека, опстају захваљујући безбројним хемијским реакцијама. Све те реакцији ни из далека нису познате, а улога многих познатих реакција у том функционисању често се само наслућује. Идеја да органске супстанце од којих су саграђени живи организми припадају некој посебној врсти хемије, скоро божанског порекла, за чије стварање је потребно ”вис виталис” (живе силе), оповргнута је још у прошлом веку, када се показало да те супстанце могу да буду створене у лабораторији од састојака неорганског света. Ако ништа друго, из тог разумевања произлази да те, истакнимо то, обичне супстанце у међусобном реаговању на непознате начине стварају управо ”вис виталис” коју сваки човек сигурно има у себи све док је жив. 

И у свету који нас окружује, у цивилизацији чије плодове данас уживамо, хемија је заслужна за све чиме се данас одевамо, чиме се хранимо и лечимо, чиме задовољавамо потребе свакодневног живота. Без њених производа човек би се вратио у оскудно живљење од пре две стотине и више година, какво данас својом маштом једва може и да замисли. 

Читаоци каталога и посетиоци изложбе дуговаће захвалност многим хемичарима који су несебично уложили огроман труд и време да би на што приступачнији начин приказали свој свет – свет хемије и привукли оне који се до сада за њега нису интересовали, а нарочити омладину којој предстоји избор животног пута. Хемичари као да им поручују: нећете се разочарати. 

Каталог изложбе Свет хемије није уџбеник хемије у коме би се на систематичан начин пренела основна, па и посебна знања и приказале све области које обухвата или у којима учествује савремена хемија. Споменимо само теоријску хемију, која је у последњих полавека, захваљујући открићу квантне механике, доживела фасцинантан развој, те спектрохемију, радијациону хемију, нуклеарну хемију, молекуларну биологију и молекуларну генетику као примере области које нису ни дотакнуте, пре свега због ограничености простора и потребе за специфичним претходним знањима каје оне захтевају. И без тога уверени смо да ће њени корисници у њој наћи занимљиво и подстицајно штиво.