Изложбу су приредили: Музеј науке и технике и Галерија науке и технике САНУ
аутор: Снежана Тошева
аутор поставке: Борјана Шуваковић
Изложба о српско - британским културним везама почетком XX века резултат је вишегодишњег истраживања у архивима и библиотекама у Београду и Лондону. Намера аутора је била да подједнаку пажњу поклони разматрању српско - британских веза у култури, као и у области архитектуре и урбанизма.
Путем аутентичних фотографија, планова и архивске грађе, први пут се указује на значајне личности и појаве које су обележиле везе два народа у новијој историји. Захваљујући оригиналном материјалу сачуваном у архивима, музејима и приватним колекцијама, интензивне и богате културне везе између Србије и Британије почетком XX века, осветљене су из различитих углова.
Широким дијапазоном области које разматра, изложба посвећена српско - британским везама бави се темама из историје медицине, индустријске археологије, историје архитектуре и урбанизма.
„Само култура спаја људе, државе и народе, све остало их раздваја, културни додири су срећа људи...“
Исидора Секулић
Историја српско - британских веза сеже дубоко у прошлост. Трговци, морепловци и разни поклоници су још у средњем веку путовали у Енглеску или Србију. Извори сведоче да су морепловци из југословенских крајева имали заједничку гробницу у области Саутемптона (Саутемптон) још у XВ веку. Касније су те везе ојачале и постале знатно чвршће и сложеније, захватајући готово све области живота.
Полазећи од чињенице да су се током векова учврстили стереотипи о Балкану, који је за западњаке био „друго“, док је за балканце Запад био „друго“, покушали смо да макар мало проникнемо у сву сложеност, разноврсност и занимљивост њихових међусобних односа. Свесни историјске неминовности у којој су односи између Британије и Србије били променљиви и често зависили од политичких интереса великих европских сила, покушали смо да одгонетнемо колико су културне везе утицале на стварање и рушење стереотипа.
Предмет нашег интересовања је почетак XX века. Тада се у Британији слика о Србији видно променила, тачније 1906. године, када су између две земље поново успостављени дипломатски односи. Нова фаза у односима, као и већа заинтересованост за наше просторе наступила је 1912. године са балканским ратовима, а кулминирала за време Првог светског рата, када су односи између Србије и Британије постали најинтензивнији.
Упркос утицају политичких и економских интереса, културни додири између Србије и Британије су се одржавали највише захваљујући угледним и анонимним појединцима. Овом приликом желели смо да оживимо њихове личне судбине и личне подвиге, који нас подсећају на лепоту културних додира у свој њиховој различитости.
Посебан симбол и залог вечите везе између Србије и Британије јесте прича о једној жени, лекару чија је љубав према Србији наџивела све историјске и животне мене...
Концепција изложбе резултат је вишегодишњег истраживања историографије, периодике, архивске грађе, докумената, фотографија и планова. Ова комплексна тема изложена је у две велике целине. Први део односи се на различите области у којима су се у новијој историји остваривале везе између Србије и Британије. У посебним поглављима је разматран допринос путописаца; рад санитетских и хуманитарних мисија за времена Првог светског рата; затим школовање наших ђака у Британији и културне везе остварене почетком XX века.
Други део, који је по обиму исти као први, односи се на архитектуру и урбанизам. Анализом различитих примера покушали смо да откријемо колико су у области архитектуре и урбанизма остварене везе између Србије и Британије.
Без намере да тражимо коначан одговор на „велика“ питања, све време смо се руководили намером да оживимо сећање и укажемо на богатство културних додира. Наше подсећање на људе, догађаје и појаве који су обележили једну епоху и у вртлогу историје учинили многе животе богатијим, израз је наше дубоке захвалности и поштовања.
Снежана Тошева
