11.09.2020. - 20.10.2020.

Muzej nauke i tehnike, Galerija 51, Skender-begova 51

Развој и мене Београда на старим разгледницама, фотографијама и мапама – из колекције Милоша Јуришића

Открићете како је Београд изгледао крајем 19. па све до шездесетих година 20. века. Ко су били најзначајнији фотографи који су камером забележили све његове лепоте и мене. Сазнаћете како је град од оријенталне вароши добијао обрисе савремене европске метрополе. Како се широ и мењао, како су поједини делови некада изгледали, попут Теразија на којима су забележене једне од његових најинтензивнијих трансформација. Моћи ћете да откријете „портрете“ неких од најрепрезентативнијих здања, као и како је Београд у прошлом веку изгледао ноћу, под снегом или обојен посебном атмосфером ухваћеном камером многих чувених и анонимних фотографа. Такође ћете видети и разгледнице најразноврснијег дизајна, технике штампе и многих издавача, које су као визуелни медиј масовне комуникације забележиле преображај Београда, постајући извор првог реда за истраживање његовог архитектонско урбанистичког развоја.
Од прве панораме Београда снимљене 1840. године од стране трговца Димитрија Новаковића, преко Анастаса Јовановића, првог српског фотографа који је детаљније снимио Београд крајем 1841. године, до прве серије разгледница Београда из 1895. године у издању Велимира Валожића, фотографије и разгледнице су брзо биле прихваћене и њихово издавање се брзо ширило. Снимали су их углавном професионални фотографи, a по мотивима, кадрирању и бирању визуре, често су биле права уметничка дела, која превазилазе документарну вредност. Готово увек је естетски критеријум био пресудан у избору мотива, тако да су најчешће снимане најрепрезентативније и најлепше визуре, улице, тргови, објекти и делови града. Многе разгледнице и фотографије су настале као део комерцијалне продукције професионалних или анонимних аутора, што не умањује њихову документарну, а врло често ни естетску вредност.
Први фотографи у Београду су се у почетку бавили само фотографијом портрета јер је снимање изван контролисаних услова атаљеа у 19. веку за њих представљало велики изазов. Компликована и тешка опрема коју је требало транспортовати, као и променљиви услови на отвореном, биле су отежавајуће околности за успех снимака. Тако је и настанак фотографија Београда представљао истински подухват у организационом, занатском и технолошком смислу.
Разгледницама и фотографијама припада једно од најзначајнијих места међу многим изворима богате историје архитектонско-урбанистичког развоја Београда,. Захваљујући њиховој аутентичности и документарности, могуће је пратити различите слојеве преображаја појединих делова града, од формирања нових насеља, реконструкције већ постојећих квартова, до изградње нових објеката и личног доживљаја града у посебној атмосфери ухваћеној камером. Фотографски записи као један од медија масовне комуникације били су предложак за највећи број разгледница и са њима су се тесно прожимали.

Аутори: Милош Јуришић и Снежана Тошева
Дизајн поставке: Борјана Шуваковић
Дизајн каталога: Данијела Парацки