Изложбу су приредили: Музеј науке и технике, Галерија науке и технике САНУ, Институт за нуклеарне науке „Винча“ и Француски културни центар
Организатор: Стеван Јокић
Аутор поставке: Саша Шепец
Изложба је организована поводом сто година од открића радиоактивности и педесет година од оснивања Института за нуклеарне науке 'Винча'.
Термин радиоактивност увела је Марија Кири (Marie Sklodonjska Curie, 1867 – 1934, добила Нобелову награду за физику 1903. и за хемију 1911), објављујући откриће полонијума и радијума 1898. године заједно са Пјером Киријем (Pierre Curie, 1859 - 1906, добио Нобелову награду за физику 1903) такође у Француској академији наука у следеће три забелешке: О зрачењу која емитују једињења урана и торијума (12. април), О радиоактивној супстанци садржаној у пехбленди (18. јул), О једној новој јако радиоактивној супстанци садржаној у пехбленди (19. децембар).
Откриће радиоактивности Бекерел је сматрао резултатом дугогодишњих истраживања, пре свега својих предака, изражавајући то на следећи начин: „Било је потпуно нормално да се откриће радиоактивности требало десити баш у нашој лабораторији, и да је мој отац био жив 1896, он би био тај који би је открио“, чиме је експлицитно елиминисао могућност случајности овог открића.
У својој Нобеловској беседи (1903) Пјер Кири је рекао: Разумљиво је да у рукама криминалаца радијум може постати врло опасан, и можемо се овде запитати да ли човечанство има користи од сазнања тајни природе, да ли је сазрело да их искористи и да ли му ово сазнање неће бити штетно. Пример Нобеловог открића је карактеристичан, моћни екксплозиви су човеку омогућили да оствари дивне радове. Али су они и страховито деструктивно оруђе у рукама великих криминалаца који човечанство усмеравају ка рату. Спадам у оне, који као Нобел, мисле да ће од нових открића човечанство извући више доброг него лошег“.
