Изложбу су приредили: Музеј науке и технике и Галерија науке и технике САНУ
Аутор: Рифат Куленовић
Аутор поставке: Борјана Шуваковић
Организатори: Неда Кнежевић и Адела Магдић
Највећи број предмета припада златном периоду радио-дифузије, између 1935. и 1950. године који илуструју значај, сложеност и развој радио-дифузије.
Информациона технологија у виду различитих средстава комуникације и бележења података постоји откад човек говори и живи у друштву. Појава штампарске технике имала је огроман значај за ширење информација и идеја. Касније су изумљена друга важна средства комуникације: фотографија, телеграфија, телефонија, бележење звука, радио, телевизија, рачунарска мрежа. Сви ти изуми су током времена праћени многим технолошким побољшањима, која се махом односе на веће брзине и обим протока информација.
Иако се развила из телеграфије и телефоније, посебност радиодифузије у оквиру комуникационих система огледа се не само у специфичним техничким капацитетима и технологији рада већ и у њеном глобалном медијском деловању, као и у постављању основе за настанак и развој телевизије и, касније, настанак интернета.
За настанак радио-технике одлучујућа су била два техничка продора: да се пренос података оствари путем електричне струје, а потом и бежично.
...
Оријентација Музеја науке и технике да истражи, заштити и презентује јавности своје збирке показала се као комплексан задатак. Он се огледа како у сложености технолошких процеса и њихових производа тако и у њиховој бројности и разноликости.
Повод за ову изложбу је жеља Музеја науке и технике да јавности представи део свог фонда. Тај фонд чине и збирке које су овде делимично приказане, збирке Радио-апарати и Студијски апарати за медије. Збирка Радио- апарати интерно је подељена на четири подгрупе: 1. Радио-апарати, 2. Грамофони, 3. Магнетофони, 4. Телевизори. Највећи број изложених предмета потиче с краја златног периода радио-дифузије, између 1935. и 1950. године. Изложено је и неколико предмета из збирке Студијски апарати за медије. Ту малу збирку чине уређаји који су првенствено коришћени у студијима радио-станица за снимање и репродукцију звука.
Збирке Музеја су годинама попуњаване искључиво поклонима, тако да су доскора ти посебни услови диктирали њихов квалитет и квантитет. Та специфичност није заобишла ове две збирке, тако да, хронолошки посматрано, бројност предмета по збиркама уједно показује да је велики број таквих уређаја коришћен почев од касних тридесетих година XX века, те тако богато одсликава раздобље од 1940. до 1960. Време трајања таквих уређаја је од 5 до 30 година, тако да би се могло очекивати да је у овим збиркама знатан број апарата старих двадесетак година. Они су, међутим, заступљени у неочекивано малом броју, а један од најважнијих разлога за то је њихова неуобичајено дуга употреба.
Предмети из збирки, праћени сликом и текстом изложбе, дочаравају значај и развој радио-дифузије и шире, телеграфије и телефоније као њене основе. Сложеност, значај и обим тих појава имају такве размере, па су оне приказане само у неким појединостима.
Рифат Куленовић
