Изложбу су приредили: Галерија Српске академије наука и уметности и Музеј науке и технике
Аутори: Владимир Шолаја и Адела Магдић
Аутор поставке: Теодора Недељковић
Реч је о студијској изложби којом се настојало да се прикаже развој инжењерства у Кнежевини, односно Краљевини Србији, и да се сагледа инжењерство у целини , као један од сегмената културно - цивилизацијског напретка Србије. Непосредан повод за постављање изложбе било је навршавање 125 година од оснивања Техничарске дружине у Београду, првог удружења техничких стручњака на Балкану.
Продор инжењерства на српско тле почиње тридесетих година деветнаестог века доласком првих инжењера – странаца. Тако су Франц Јанке и барон Франц Кордон, инжењери из Аустријског царства од 1834/35. године први државни службеници – »правителствени инџинири«.
У XИX веку у Србији је радило око 16 инжењера. Српски инжењери су стицали знања у Србији или у Европи, где су одлазили као државни питомци или су се сами школовали. Међутим, пловина од укупног броја ижењера били су странци «из прека».
Слично тешком стицању слободе текло је и напредовање српског инжењерства у првим деценијама прошлог века. Иако необразован и самовољан, књаз Милош је имао слуха да у успостављању државне власти повлачи праве потезе и у области технике и технологије.
Започињање наставе на Техничком факултету Велике школе 1863. године значило је прекретницу у школовању српских инжењера после покушаја са Инџинирском школом 1846. године и Јестестволовно – техническим одељењем Лицеја 1853. године. Иако је још за прве владе књаза Милоша било покушаја индустријализације, Војно - технички завод у Крагујевцу је од 1853. године био прво право индустријско предузеће у Србији.
За размах инжењерства била су веома значајна приступања Србије Метарској конвенцији 1872. године и Унији за заштиту индустријске својине 1884. године. За међународни промет Србије такође је било важно усвајање правила Латинске уније (изједначавање вредности динара са француским франком) 1878. године.
У целини посматрано, поуздано се може рећи да је Србија у периоду 1834 - 1914. године прешла голем пут. Технички заостала земља с почетка XИX века ухватила је корак са Европом почетком XX века. Међутим, Први светски рат прекинуо је напредовање.
Овом изложбом желело се да се створи слика инжењерства у Србији у XИX веку. Многа покренута питања, с једне стране, и уништени трагови, с друге стране, условили су избор тема и начин њиховог приказивања. Међутим, још многа питања остају отворена за даља истраживања у будућности.
Адела Магдић
Владимир Шолаја
