Музеј науке и технике представља прву фазу изложбе "Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године", посвећену Павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложбиу Барселони 1929. године, аутора Дариа Чупића и Милана Познановића.
Постојало је доста нејасних представа и информација о објекту који се сматра једним од најбитнијих дела архитектуре са наших простора – павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони. Захваљујући ауторима, архитекти Дарију Чупићу и историчару уметности Милану Познановићу, велики број битних непознаница је одгонетнут, па се отуда и наметнуо назив изложбе – Мистерија Брашовановог павиљона из1929. године.
Изложба и каталог представљају пресек њиховог дугогодишњег истраживачког рада, једног исцрпљујућег процеса са јасним циљем да актуелизују одређене теме. Њих двојица су, бавећи се темама међуратне архитектуре на нашим просторима, попунили неке од празнина у познавању опуса архитекте Драгише Брашована и бацили ново светло на тумачење стилова, као и на однос модернизма и ар декоа, и на тај начин су учинили опипљивијим портрет тог времена. Захваљујући дугогодишњем истраживању, у могућности смо да први пут видимо реконструкцију спољашњости и унутрашњости павиљона, велики број до сада необјављених оригиналних фотографија, тачно идентификујемо скулптуру која је стајала испред објекта и сазнамо о утицајима, недоумицама и могућностима будућих истраживања. Цео истраживачки процес не би било могуће спровести да није било дигитализације која је учинила да многе светске архиве постану доступне и на интернету. Процес је захтевао упорно претраживање доступних умрежених дигитализованих архива и обраду прикупљених података у форми архивских докумената и старих фотографија помоћу специјализованих софтверских алата.
Музеј науке и технике, који баштини и историју архитектуре и грађевинарства на нашим просторима, препознао је значај овог истраживања и подржао иницијативу која је употребом нових техника и технологија померила границе у циљу стицања нових сазнања битних за историју науке, уметности и технике на нашим просторима.
Иван Станић
