Изложбу су приредили: Галерија науке и технике САНУ, Музеј науке и технике, Одбор за археолошка истраживања у Винчи САНУ и Музеј града Београда
Аутор: Ненад Тасић
Организатор: Неда Кнежевић
Током припрема за ову изложбу укупан фундус теренске документације, теренски дневници, архитектонски снимци и фотоархива са преко 800 стаклених негатива са истраживања М.М. Васића пребачен је у дигиталну форму, укомпонован у базе података и спремљен за даље чување. Овако обрађена документација представљаће не само нов начин архивирања грађе већ ће и бити основа за будуће и много интерактивније студије насеља у Винчи и целе винчанске културе.
Током археолошких кампања Винча 1998 - 2001. године уведена је дитигална археолошка документација. Засноване су базе података за сваки појединачни вид документације и археолошког материјала. Ова изложба намењена је и стручној археолошкој јавности којој се презентује процес дигиталне теренске документације и његова примена у интерпретацији.
Од почетка XX века културну јавност Србије и Европе запљуснула је вест о открићу јединственог налазишта – праисторијске Винче на обали Дунава четрнаест километара низводно од Београда. Родоначелник српске археологије др Милоје М. Васић, тада куратор Народног музеја у Београду, дошао је 1905. године у посед првих предмета из Винче са локалитета Бело брдо. Будући школован археолог и већ искусан стручњак, он је одмах препознао значај ових предмета и већ 1908. организовао прва систематска ископавања. По његовим првим проценама радило се о налазишту из неолитског периода са културним слојем од преко 10 метара. Ово је било време у коме се још увек осећао дух фин д' сиецле а јавност жељна сензација спремно је конзумирала велика археолошка открића. Управо и Васићева ископавања спровођена са прекидима до 1934. године, изузетна лепота фигурина и осталих налаза из Винче, и његови текстови објављени у часописима Бирмингхам Пост - у, Иллустратед Лондон Нењс, Ман и другим, привукли су пажњу на себе и свету приказали богатство културе једне давно минуле епохе овог поднебља са самих почетака европске цивилизације. Свој рад на Винчи Васић је крунисао четворотомном монографијом Праисторијска Винча која је изашла у Београду 1934. године.
Осим богатих налаза, више стотина фигурина изузетне лепоте, кућа и радионица откривених на Белом брду, за Васићевим ископавањима остала нам је и богата археолошка документација која је једини сведок његове технике ископавања. Иако су истраживања на Винчи била спровођена по тада најсавременијој методологији, до нас нису стигле информације о прецизном следу стамбених хоризоната као и о појединим врстама археолошког материјала који је у то време сматран споредним и није детаљно обрађиван и уношен у документацију. Ипак, остало је довољно података забележених у Васићевим «Журналима», теренским дневницима са мноштвом детаља и скица, у његовим плановима и богатој фотодокументацији. Ова документација нам је од изузетног значаја у покушају да реконструишемо Васићева ископавања и повежемо их са новијим ископавањима од 1978 – 1986. и 1998 – 2001. како бисмо добили што целовитију слику живота неолитске Винче.
Ненад Тасић
