Изложбу су приредили: Галерија Српске академије наука и уметности, Музеј Николе Тесле и Музеј науке и технике
Аутори: Александар Маринчић и Марија Шешић
Коаутори: Зорица Циврић и Бранимир Јовановић
Аутор поставке: Бојан Ковачевић
Прва монографска изложба посвећена Николи Тесли (1856 - 1943), једном од највећих светских научника, одржана је у Галерији САНУ 1976. године. Двадесет година касније Музеј науке и технике, заједно са Музејом Николе Тесле, приредио је другу велику изложбу којом су целовито представљени стваралаштво и живот великог изумитеља и проналазача. Истовремено то је до сада најпосећенија изложба Музеја.
Никола Тесла је познат као изумитељ обртног магнетног поља и полифазних наизменичних струја. Поред тога, теоријским и практичним радовима на пољу генерисања и примене високофреквентних струја допринео је успостављању читавог низа нових техника међу којима је најзначајнија радиотехника.
Године 1882. изумео је принцип добијања обртног магнетног поља, покретачке силе мотора наизменичне струје. У периоду 1887-1891. пријављује око 50 патената Патентном уреду САД којима је заштитио индукциони мотор, различите типове електричних машина и појединачних елемената, као и примену обртног магнетног поља у технологији преноса снаге на даљину.
Од 1888. посветио се испитивању појава високих фреквенција у машинама без гвожђа у магнетном колу и изучавао је могућности примене ових струја у бежичном преносу енергије или сигнала. Овим истраивањима је означен и почетак друге етапе у историји развоја радија.. Године 1891. долази на идеју да се направи уређај познат под именом Теслин трансформатор. Током предавања на Колумбија колеџу 1891. Тесла је вршио пренос високофреквентне струје кроз једну жицу. Године 1892. дефинисао је систем антена-земља. У предавањима из 1893. дефинисао је основни план радиотехнике који садржи основне принципе и идеје радија. Примену радија за пренос команди на даљину јавно је демонстрирао 1898. тако што је са удаљености управљао мањим бродом помоћу радио-таласа.
Године 1908. Тесла остварује идеју о новом механичком принципу за погон турбомашина. Ове машине су се заснивале на аналогији са индукционим мотором и обртним магнетним пољем, а њихов рад базирао се на коришћењу сила адхезије и вискозности.
За непроцењив допринос науци Тесла је добио признања, ордење, медаље и почасна звања бројних америчких и европских институција и владара.
У Сједињеним америчким државама, где је реализовао изуме и открића, одликован је: Златном медаљом Елиота Кресона за откриће појава високих фреквенција (1894), Златном медаљом Томаса Едисона (1916) за ране, оригиналне радове у области полифазних и високофреквентних струја и Медаљом Џона Скота (1934) за изум обртног магнетног поља и откриће индукционог мотора. Тесла је носилац највиших одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије: Ордена Светог Саве ИИ степена (1892), Ордена Светог Саве И степена (1926), Ордена Белог орла И степена (1931) и Ордена Југословенске круне И (1936). Поред тога, одликован је чешким Орденом Белог лава И степена (1936) и црногорским Орденом Данила И за независност Црне Горе ИИ степена (1895).
Тесла је изабран за редовног члана Њујоршке академије наука 27. маја 1907. и Српске краљевске академије 7. марта 1937.
У периоду 1894-1939. промовисан је у почасног доктора 13 америчких и европских универзитета, факултета и техничких школа. У периоду 1893-1917. осам стручних америчких удружења изабрало га је за почасног члана.
Од 1960. године јединица магнетне индукције у Међународном систему јединица (СИ-систем) носи назив тесла.
Зорица Циврић
