У Стакленој сали Музеја отворили смо изложбу "Леонардо" којом смо обележили 500 година од смрти великог Леонарда да Винчија. Представљено је пет макета из збирке Музеја које су набаљене из Museo della scienza e della tecnica di Milano за изложбу која је реализована у Галерији САНУ 1996. године.
Леонардо је био не само велики уметник и инжењер, већ и научник, филозоф и маштовити визионар. Његово схватање ренесансе, чији је био весник, нагонило га је да се страсно бави преиспитивањем античке науке и да све подвргава експерименталној провери.
Опште карактеристике Леонардове оставштине на техничком и научном пољу су: прво, да се само условно могу систематизовати и, друго, да не постоји ни један опис или трактат о његовим радовима који је сам написао и објавио, иако је то још од античког доба било уобичајена пракса. Уосталом, на таквим текстовима и старим и савременим, и сам Леонардо се учио и црпео идеје за своја остврарења. Такав спис би био једини материјални доказ о Леонардовој оригиналности и једина могућност да му се одреди место у процесу развоја научне и техничке мисли.
У Леонардовој оставштини често се налазе само недовољно јасне назнаке феномена које је уочио, али често и наивне конструкције разних аутомата и компликованих машина које с муком успевамо (или не успевамо) да дешифрујемо, а не знамо ни да ли је било покушаја да се остваре. Зато се о многим његовим идејама у најбољем случају може говорити само са литерарног или ликовног становишта. Он је очевидно био геније који је, из неке унутрашње потребе, чувао од јавности своја често вредна открића, а због разбуктале маште и интересовања није имао снаге да овоји оно што је важније од мање важног и да се концентрише на једну ствар да би је довео до краја.
Вековима после Леонарда атласи његових цртежа и забележака (кодекси) представљали су само непроцењиву библиографску реткост. Тако је сведочанство о његовом делу у науци и техници углавном остало замагљено у давно прохујалом времену. Практично је тек у XX веку почело, у новије време чак доста радикално, научно и стручно анализирање Леонардове заоставштине.
Милорад Ристић
