18.10 – 5.11. 2002. и 16.12.2002 – 7.02.2003.
Изложбу су приредили: Музеј науке и технике и Галерија науке и технике САНУ
Аутор: Рифат Куленовић
Организатор: Неда Кнежевић
Ова изложба приказује избор из великог броја фотографија насталих током истраживања индустријског наслеђа у процесу систематске заштите материјалних остатака старих индустрија и технолошких процеса, које се спроводи у Музеју науке и технике.
Ова изложба настала је као резултат потребе да се јавности прикажу призори забележени фотографским апаратом током теренских истраживања индустријског наслеђа у Србији. Реч је о истраживању које већ неколико година тече у Музеју науке и технике, а подразумева систематску заштиту и презентацију материјалних остатака старих индустрија и технолошких процеса, као и њиховог ширег културног контекста. У сваком пионирском подухвату те врсте, примарно је рекогносцирање терена и израда базе података за каталог индустријског наслеђа.
Изучавање индустрије и индустријских процеса, као одраза укупног културног, социјалног и економског живота епохе од почетка 18. до средине 20. века на територији данашње Србије, отвара могућности тумачења новије прошлости из интердисциплинарног угла, уз коришћење свих расположивих извора – остатака материјалне културе, архивске грађе, усмених сведочанстава. Истраживачки приступ се заснива на студијама материјалне културе, а будући замишљен као интердисциплинарна стратегија која обједињује концепте и методе антропологије, социологије, историје, археологије, омогућава конзистентно прикупљање, обраду и тумачење грађе у ширем контексту. Предмет изучавања нису само објекти непосредно намењени индустријској производњи, већ и они чиниоци који су с њима повезани у оквиру шире културне матрице – стамбени објекти, простор слободног времена, комуникације. Крајњи резултат овако постављеног истраживања је реконструкција прошлости, схваћене као укупна друштвена пракса.
Треба напоменути да се потреба за интензивним и систематским истраживањем наметнула не само због општег значаја овог специфичног вида наслеђа, већ и због савременог технолошког развоја, чији темпо условљава убрзано нестајање објеката којима се ово истраживање бави.
Територија обухваћена овим истраживањем јесте територија Републике Србије. То је простор централног Балкана, некадашње Краљевине Србије, и јужног дела Панонске низије, односно Војводине, некадашњег дела Аустроугарског царства.
Постоји разлика између Србије и Војводине у типу и обиму индустрије. Индустријализација Војводине је почела у XВИИИ веку, с ослонцем на прехрамбеној индустрији, мелиорационим системима и саобраћајној мрежи; на пример, већи број пивара, од којих је најстарија, Вајфертова у Панчеву, још из 1722. Србија је у индустријализацију кренула касније, у другој половини 19. века, а тежиште су чиниле прехрамбена индустрија и саобраћајна мрежа. Индустрију Србије тога времена карактеришу и производња струје, војна индустрија, као и већа индустријска постројења; на пример, текстилни погони, хидро и термоелектране, Војно - технички завод у Крагујевцу из 1860, Шећерана у Београду из 1899, итд.
Хронолошки оквир истраживања индустријског наслеђа у Србији је раздобље од почетка 18. до средине 20. века.
Рифат Куленовић
