Аутори и организатори: Соња Зимонић и Адела Магдић
У своме десетогодишњем деловању Музеј је успешно остварио своје основне задатке: сакупљање, музејску обраду и чување баштине која је значајна за историју науке и технике на нашем простору, и ширење општег знања о овим двема људским делатностима међу становништвом, посебно међу омладином школског узраста.
На изложби и у књизи «Десет година Музеја науке и технике» приказани су детаљи тог деловања са жељом да се са њима упознају сви који разумеју значај ове установе као важног елемента културе у нашој средини.
Музеј науке и технике обележава десет година постојања у време тешких искушења за народ чијем је уздизању намењен и посвећен, у време које је пуно неизвесности када је у питању даљи развој друштва и његово поновно уклапање у светске токове. Улога Музеја постаје посебно значајна данас, када тековине науке и технике показују своје ружно лице у виду разорних срдстава, а које угрожавају не само физичко биће већ и психу сваког становника овог подручја. Потребно је повратити веру у племениту функцију науке у њеној тежњи ка упознавању света који нас окружује и технике, као и других области њене примене; њени производи су знатно продужили људски век, ослобађајући човека многих смртоносних болести и до неслућених размера побољшали удобност и могућност савременог живљења у поређењу са оним какво су имали наши преци, све до времена као што је оно у коме су остварени кључни проналасци на којима је заснована савремена цивилизација, у шта се, на пример сврстава електрична енергија. Тога посебно бивамо свесни када, у данашњим специфичним околностима, дође до распада електроенергетског система.
Деловаање усмерено на повратак угледа науке промоцијом и популаризацијо њених позитивних постигнућа ради регрутовања најспособнијих и најкреативнијих припадника генерација које долазе за рад на даљем просветљењу људског ума, као и даљим великим острварењима кроз научно истраживање, један је од основних задатака Музеја науке и технике.
У освит новог миленијума суочени смо с неминовношћу стварања нове науке, која ће у процену ваљаности нових открића уградити и компоненту етичких импликација. Ово се данас тек само назире од дилема са којима су били суочени највећи умови нашег века, попут Ајнштајна, или Бора, при сагледавању могућих последица ослобађања атомске енергије оваплоћеног у атомској бомби до данас, када се међу биолозима воде расправе о могућим последицама детаљног упознавања генетског кода човека и могућностима његове манипулације. Или ће до овакве трансформације научне мисли и научног рада доћи или ће човечанство бити суочено са својим ранијим или каснијим нестанком.
Један од задатака установе какве су музеји науке и технике код нас и у свету, и сродних установа попут све бројнијих центара науке намењених промоцији и популаризацији науке, јесте праћење овог развоја и упознавање најшире популације са кретањем науке које се посматра са овог становишта. Музеј науке и технике није имао срећу да започне живот као задужбина неког великог добротвора нити на темељима неке велике збирке, као што је случај са многим оваквим музејима у свету који данас представљају култна места и учионице историје науке и технике. Зато је, у недостатку експоната и без своје зграде, Музеј морао да пође другим путем.
Александар Деспић
Милорад Ристић
