Аутор изложбе и поставке: Ања Радаковић
„Многи племенити људи, сакупљачи научних и техничких достигнућа, са радошћу су дочекали оснивање Музеја у којем ће предмети њиховог прегалаштва наћи одговарајућу, поуздану заштиту у времену које долази а превазилази њихово трајање. Музеј науке и технике организовао је изложбу која је сада пред посетиоцима, са циљем да широј јавности прикаже тај део своје колекције али и да на тај начин захвали дародавцима и уједно подстакне наше грађане да се и они својим даровима прикључе досадашњим приложницима“.
Наука и техника представљају плод људских активности које су дале изузетан допринос добробити човека и удобности његовог живота. Од парне машине Џејмса Вата, која је покренула индустријску револуцију, до савремених информатичких технологија, стотине хиљада посленика у овим областима људске делатности уложило је свој рационални ум, ингениозност своје маште, па и осећање за меру и лепоту да створе техничке основе савременог живота. Те основе заслужују пажњу данашњег човека као и сва друга постигнућа људске културе која се налазе сачувана по музејима из различитих области, припремљених за увид посетилаца, људи заинтересованих да задрже везу са прошлошћу.
Значај и моћ оваквих сусрета, као подстицаја за ново стваралаштво, давно су увидели културни народи Европе и света. Још пре више од два века, у јеку Француске револуције основан је Конзерваторијум уметности и заната у Паризу са задатком да сакупи дотада расуте збирке наведених достигнућа сакупљене од стране заљубљеника у људско умеће, да их чува и приказује јавности. Милиони људи а посебно младих, школског узраста од тог доба посећују ту и сличне установе у Француској, Енглеској, Немачкој и свим другим земљама Европе и многим земљама света, установе које се углавном налазе у њиховим главним градовима. У Југославији су овакви музеји основани пре више деценија, у Загребу и Љубљани. Музеј науке и технике у Београду основан је доцније, пре само петнаест година.
Александар Деспић
