Изложбу су приредили: Српска академија наука и уметности, Природњачки музеј и Музеј науке и технике
Аутори изложбе: Ненад Билбија, Коста Богдановић, Миодраг Јанчић, Видојко Јовић, Стеван Карамата, Војислав Кораћ, Александар Костић, Никола Пантић, Војислав Симић и Драгослав Срејовић.
Аутор поставке: Марина Докмановић
Маја 1987. године родила се идеја да Природњачки музеј Србије и Музеј науке и технике заједнички организују ову изложбу. Ту идеју остварила је група еминентних научника који су конципирали изложбу, као и каталог који је прати. Ово је прва изложба која је Музеј представила у јавности, а новинари НИН - а су је прогласили најуспешнијом изложбом у 1990. години.
Каталог ове изложбе садржи тринаест текстова о настанку Земље и дубокој повезаности човека са каменом током целе историје човековог постојања. Каталог је обогаћен стиховима о песничком доживљавању камена у избору Миодрага Павловића.
Изложба је подељена у неколико целина које посетиоцу преносе поруку у виду визуелне нарације, неизбежно праћене текстовима који допуњују експозицију. Најпре је приказан настанак земљине коре, као и свет стена, руда и кристала. Ту је показано како се безмерна шароликост тог дела природе може свести на мање-више сложене структуре састављене од јединствених и једноставних елемената. Затим се човек у борби за опстанак истиче својом способношћу мишљења, говора и стварања. Посетиоцу се сугерише да је природни камен, од искони до данас, служио човеку за све потребе на његовом путу успона, али да је човек успео да својства камена најпре прилагоди својим потребама, затим да прати нове форме подражавајући камен, да би у новије време почео да ствара материјале сродне камену који чак превазилазе његова природна својства.
Док поставка у првом делу следи хронолошки ток, последња три одељка немају увек то својство. Ту је показано да је човек одувек, као што и данас чини, користио камен да у њему изрази мисао и емоцију или да га употреби у симболичном или ритуалном чину, за естетски доживљај у виду накита, или као украс у јединству лепоте и корисности у употребним предметима или градитељству.
Најзначајнија порука изложбе је да су човек и камен у историјском и материјалном смислу неразлучиви, али да само човек, као стваралачко биће, на темељу искуства ствара увек и по нешто ново што је изван искуства и тако омогућује напредак и доживљај протицања времена.
Александар Деспић
