Музеј представља изложбу „Аудио-индустрија у Србији“, проф. др. Миомира Мијића која је посвећена историји развоја индустријске аудио уређаја и система на нашим просторима, од тридесетих година двадесетог века па све до данашњих дана.
На изложби ћете сазнати које су прве справе стигле у Србију, а које су могле да репродукују звук, затим, који је уређај кључан за почетак развоја аудио-индустрије код нас. Сазнаћете и више о произвођачима између две светска рата, као и о великом замаху развоја након Другог светског рата, о значају производње која је снабдевала читаву територију Југославије најразличитијим комерцијалним и професионалним уређајима. Највећи број изложених експоната је из фонда Музеја науке и технике, Лабораторије за акустику Електротехничког факултета у Београду и Лола Аудио д. о. о.
Подсећамо да је појава аудио-технике обезбедила огроман цивилизацијски помак у људској комуникацији превазишавши физичка ограничења, и
омогућивши да се звук чује „даље“ и „касније“. Са аудио-техником је цивилизација почела да оставља звучне отиске минулих времена, а с временом је, удружена са другим областима технологије, омогућила да звучне комуникације по потреби могу бити и глобалне.
Кратки историјат развоја аудио-индустрији у Србији:
Прве справе које су у Србији репродуковале звук су били механички грамофони, који су увожени из иностранства. Тек са појавом комерцијалне радио-дифузије стварају се услови за почетак производње аудио-индустрије на тлу Србије. Емитовање програма Радио Београда од 24. марта 1929. године допринело је ширењу радио-пријемника у народу, у то време названих „радио-апарати“. Они су први пут у историји људима пружили звук репродукован помоћу звучника, што по дефиницији јесте циљ аудио-технике. Између два светска рата појављују се фирме које су од увозних делова склапале радио-пријемнике. Прва таква фирма на тлу Србије била је „Конрат д. д. Саба“ из Суботице која први радио пријемник најављује у свом каталогу за 1928/29. годину, а од 1932. почиње да га серијски производи и продаје. Након 1946. године држава оснива Радио-комитет као део система за централну управљање привредом у чијој надлежности је била производња радио-пријемника. Први послератни произвођач била је фабрика „Никола Тесла“ која је 21.
септембра 1947. почела склапање првог домаћег пријемника „Космај 47“. 1955. године настаје југословенски индустријски гигант „Електронска индустрија Ниш“ (ЕI) која је радила све до 2013. године. ЕI Ниш је у периоду седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века покривала велики део тржишта кућне и професионалне аудио-опреме. У периоду од 1955. године па до 1975. године ова фабрика је произвела око четири милиона радио-пријемника. Крајем седамдесетих година ова фабрика је највећа и најсавременије опремљена организација у Југославији која се бави производњом аудио визуелних уређаја. У фебруару 1974. године група ентузијаста оснива фирму која би се бавила производњом мањих аудио-миксета и појачавача. Неколико пута мењајући име коначно добија назив по коме је и данас знамо: „Лола Аудио“. Развој и производња су били усмерени на висококвалитетне уређаје намењене професионалним корисницима, локалним радио станицама, домовима културе, позориштима и сл. Данас још постоји као привредни субјект, али у релативно редукованој варијанти.