Изложбу су приредили:
Музеј науке и технике
Галерија науке и технике САНУ
Аутор: Милан Просен
Аутор поставке и организатор: Ања Радаковић
Изложба је посвећена свестраном руском градитељу и његовом доприносу развоју српске архитектуре у периоду између два светска рата, чија се заоставштина данас чува у Музеју науке и технике.
Заоставштина садржи приближно четири хиљаде пројеката за око сто педесет различитих објеката и поклон је господина Ивана Самојлова, сина арх. Григорија Самојлова.
Имајући у виду чињеницу да је велики део архитектонских пројеката, услед небриге, несмотрености или недостатка услова да се о њима брине, нестао без трага, Одељење архитектуре Музеја науке и технике, у свом досадашњем раду, дало је приоритет сакупљању, проучавању и заштити заоставштина аутора који су обележили српску архитектуру XИX и XX века. Осим пројеката најзначајнијих српских архитеката, у збирци Одељења архитектуре налази се и велики број радова руских градитеља - емиграната, који су дали значајан допринос развоју српске архитектуре, посебно у периоду између два светска рата. Ова збирка, изузетно богата по свом обиму, обухвата најзначајније ауторе међу руским градитељима који су деловали у Србији и многа од њихових најуспелијих остварења. Вредност збирке увећана је чињеницом да су у њој заступљене готово све врсте објеката на којима су свестрани руски градитељи радили: монументални државни административни објекти, приватне породичне куће, вишеспратне стамбене зграде, цркве и спомен - обележја, саобраћајни и други утилитарни објекти, као и главна стилска обележја: академизам, српско - византисјки стил и модернизам, којима су се руски градитељи вешто уклопили у већ постојеће стилске токове српске архитектуре тог времена. Ови пројекти убедљиво сведоче о таленату, знању, вештини, свестраности и искуству руских градитеља, којим су обогатили српску културну средину, подаривши јој остварења особеног градитељског сензибилитета.
Син архитекта Григорија Самојлова, Иван Самојлов, поклонио је Музеју заоставштину свога оца, која ће умногоме употпунити досадашња тумачења рада овог значајног руског ствараоца, који је подједнако успешно пројектовао у сва три владајућа стила тог времена у српској архитектури. Оно што повезује Самојловљеве пројекте израђене у духу академизма, српско - византијског стила и модернизма јесте аутентични ауторски приступ и пуна индивидуалност креативног израза.
Уступајући на увид грађу која се чува у Одељењу архитектуре стручњацима и студентима Историје архитектуре, Музеј науке и технике помаже и подстиче преко потребно истраживање српске архитектуре 19. и 20. века. Последњи такав пример управо је омогућавање истраживања обимне заоставштине архитекте Григорија Самојлова, поверено Милану Просену, тадашњем студенту Историје уметности на Филозофком факултету у Београду, чији је рад о животу и делу архитекта Григорија Самојлова награђен годишњом наградом Спомен - збирке Павле Бељански за најбољи дипломски рад из Националне историје уметности за школску 2003/2004. годину. Организацијом изложбе о архитекти Григорију Самојлову, чији је аутор Милан Просен, Музеј науке и технике пружа јединствену прилику стручној и широј јавности да се упозна са сегментима из живота и рада овог свестраног руског градитеља, као и са његовим доприносом развоју српске архитектуре у периоду између два светска рата. Публика ће такође имати јединствену прилику да види оригиналне пројекте архитекте Григорија Самојлова који се први пут излажу у јавности, што, с обзиром на њихову изузетну уметничку вредност, овој изложби даје посебан значај.
Марина Ђурђевић
