Аутори: Зорана Ђорђевић, Драган Новковић и Марија Драгишић.
Изложба је посвећена првим археоакустичким истраживањима код нас – испитивању односа звука и градитељског наслеђа средњовековне Србије
Археоакустика или археологија звука бави се истраживањем и реконструкцијом звучне слике прошлости у архитектонском наслеђу, третирајући га као слојевиту просторно-временску структуру. Ова мултидисциплинарна област обухвата сазнања из поља археологије, акустике, архитектуре, историје уметности, музикологије, итд. Једна од тема археоакустичких истраживања јесте и средњовековна црквена архитектура, јединствен оквир целокупног оновременог разумевања света, која се развијала како би задовољила потребу активности религијске праксе и изражавање мистерија хришћанства. Сходно томе, богослужење, музика и акустика преплитале су се у динамичком односу према архитектури у оквиру које су се развијале кроз историју.
Ова изложба говори у прилог томе да је акустика интегрални слој како материјалног тако и нематеријалног црквеног наслеђа средњовековне Србије. Посетиоци ће моћи да виде акустичке судове уграђиване у масивне зидове средњевековних цркава, клепало о које се ударало као позив на молитву и неумску нотацију коришћену у оновременим појачким књигама. . Такође, кроз интерактивну аудио-видео анимацију, посетиоци ће моћи сами да испитују акустику цркава из различитих периода средњовековног градитељства.
