Изложбу су приредили: Музеј науке и технике – Одељење електропривреде, ЈП Електропривреда Србије, ЈП „Ђердап“ Кладово и Галерија науке и технике САНУ
Аутори: Радивоје Марковић
Драгоје Митровић
Коришћење природних извора енергије је заокупљало пажњу стваралаца, покретача прогреса у друштву. Први радови на уређењу пловидвеног пута кроз Ђердап обављени су јој у доба Римљана, а тек много векова касније сазрела је и идеја о коришћењу хидроенергетског потенцијала. У последњој деценији XИX века формулисана је прва остварљива идеја о коришћењу водних снага Дунава у Ђердапском региону. Немачки инжењер Хуго Лутер, учесник у изградњи Сипслог канала, добио је концесију та коришћење тих снага.
До остварења једне такве замисли, међутим, требало је да прође неколико деценија. Изградња енергетског гиганта европских и светских размера Хидроелектране «Ђердап» И отпочела је у седмој деценији XX века, а завршена је пре 25 година. Тај двадасетпетогодишњи период обележен је успешним радом постројења, завидним резултатима у корићшењу потенцијала Дунава и безбедном пловидбом. То је довољан разлог да се све то прикаже јавности.
Изложба је посвећена Хидроенергетском и пловодбеном систему «Ђердап», али индиректно приказује и развој Електропривреде Србије. Електрификација наших простора отпочела је пре 104 године. Значи, у време када је инжењер Лутер дошао на идеју о коришћењу водних снага реке Дунав, али та авангардна замисао наишла је на плодно тле тек у послератном периоду развоја електропривреде у Србији, односно, пре три или четири деценије.
Грађевински радови обављени на ХЕ «Ђердап» И били су у многим секторима пионирски и ди тада незамисливи по својој грандиозности и јединствености. Уграђене су Капланове турбине, највеће у светским размерама. Уведен је напонски ниво од 400 киловолти за пренос електричне енергије и изграђени су први далеководи тог напона, чим је почела изградња преносног система «Никола Тесла». Управљање је модернизовано, како у оквиру саме електране тако и у оквиру читавог електроенергетског система. Према томе, по много чему ХЕ «Ђердап» И представља јединствен објект у елетроенергетском ссистему Србије и Југославије.
Ове године, осим двадесетпетогодишњег рада ХЕ «Ђердап» И, обележава се и стогодишњица усвајања Закона о концесији датој инжењеру Лутеру за коришћење хидроенергетског потенцијала Дунава. А пре двадесет година донесена је одлука о почетку фрадње ХЕ «Ђердап» ИИ, чија је прва фаза завршена пре десет година, када је укључена у електроенергетски систем Србије.
Изложба је била постављена у Кладову, Неготину и Зајечару. Сада је изложба у Београду. Постављена је у Галерији науке и технике САНУ и посетиоци је могу видети од 24. децембра 1977. до краја јануара 1998. године.
Радмило Иванковић
