29.11.2019.


Циклус предавања: Како учимо, говоримо и разумемо језик?

Како учимо, говоримо и разумемо језик? Из личне карте српске експерименталне психолингвистике

У серији предавања, сарадници Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду изложиће концептуалне основе информационо-теоријског приступа проучавању језика и резултате серије истраживања спроведених на српском језику.

 

Понедељак, 9. децембар 2019. године у 18 часова:

Оно што нам се чини једноставним изузетно је сложено:
Како наш ум обрађује граматику српског језика?

Александар Костић, Лабораторија за експерименталну психологију,  Филозофски факултет, Универзитет у Београду

 Приликом језичке комуникације обраћамо пажњу на садржај исказа нашег саговорника или на садржај исказа који саопштамо саговорнику. Пошто у највећем броју случајева то чинимо с лакоћом, наше интуиције нам говоре да је и сам процес језичке комуникације једноставан. Не обраћамо пажњу на то који ћемо падеж употребити или у ком лицу ће бити глагол у нашем исказу јер се ових процеси наоко одвијају спонтано.

ВИШЕ Истраживања когнитивне обраде језика која се последњих деценија обављају у Лабораторији за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду усмерена су на когнитивну обраду граматике, тачније, на питања како наш когнитивни систем обрађује падежне облике именица и придева, како обрађује глаголска лица, зашто постоји слагање између различитих врста речи? Резултати наших истраживања показују да су процеси обраде граматике изузетно когнитивно комплексни, да су далеко од наших интуиција,  и да се одвијају у временским опсезима који су ван домашаја нашег опажања.

 

Понедељак, 16. децембар 2019. године у 18 часова:

Записи спонтане дечије продукције као извор сазнања о комуникацијском развоју

Даринка Анђелковић, Лабораторија за експерименталну психологију и Институт за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

 Када из свакодневног искуства одрасле особе размишљамо о учењу језика под тим обично подразумевамо свестан и намером вођен процес учења речи и граматичких правила неког језика, као и процес конструкције исказа из претходно научених речи и правила. Међутим, примарно учење језика, односно развој говора код деце током раних узраста битно је различит процес од овога. Он обухвата не само усвајање речи и језичких правила, већ и развој комуникације, развој мишљења, изградњу појмовног апарата, и развој социјалних вештина. Записи о спонтаној комуникацији деце стога су врло драгоцен извор сазнања о развојним променама током узраста.

ВИШЕ Српски електронски корпус раног дечијег говора је електронска база података о спонтаној дечијој комуникацијској продукцији која је конструисана у Лабораторији за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, и прихваћена је као део међународне CHILDES базе података о развоју комуникације деце на различитим језицима. У предавању ће поред карактеристика раног говорног развоја бити изложени и принципи конструкције базе, природа података које она садржи, и могућности које њена претрага доноси у истраживањима језичког и комуникацијског развоја. Затим ће бити речи о неким од фундаменталних истраживања усвајања српског језика као матерњег заснованих на овој бази. На крају ће бити приказани примери коришћења базе у примењеним истраживањима, као и у пракси у непосредном раду са децом.

 

Понедељак, 23. децембар 2019. године у 18 часова:

Одређивање индикатора језичког развоја деце у српском језику

Маја Савић, Филолошки факултет у Београду, Лабораторија за експерименталну психологију, Филозофски факултет у Београду

У нашој средини постоји мањак истраживања о правилностима индивидуалног говорно-језичког развоја, као и недостатак психолошких и језичких инструмената за процену и праћење тог развоја на српском језику. То за последицу има недостатак норми и стандарда развоја деце која усвајају српски језик као матерњи, што представља озбиљан проблем у здравственом и образовном систему, дечијој култури, и другим областима која се баве унапређењем дечијег развоја. Кроз предавање ће бити приказане две линије истраживања које се одвијају у Лабораторији за експерименталну психологију, а везане су за проналажење релевантних и поузданих индикатора језичког развоја деце на српском језику.

ВИШЕ Једну линију истраживања чине експерименталне студије које испитују усвојеност одређених аспеката језика (нпр. разумевање питања, разумевање семантике глагола, развој вокабулара, фонолошки развој) код деце различитих узраста при чему се одрасли испитаници узимају као група са којом се деца пореде. У овим студијама проучава се и језичка продукција деце, али и разумевање језика. Друга линија истраживања има за циљ да на основу раније утврђених индикатора језичког развоја конструише тестове намењене праћењу језичког развоја. Ови тестови су веома важни за утврђивање да ли језички развој одступа од очекиваног и у којим доменима је детету потребна помоћ и подршка током усвајања језика. Тим Лабораторије за експерименталну психологију радио на је адаптацији неколико таквих тестова и они ће укратко бити приказани.

 

Понедељак, 30. децембар 2019. године у 18 часова:

Извесно је да познајете неизвесност значења речи

Душица Филиповић Ђурђевић, Лабораторија за експерименталну психологију и Одељење за психологију, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Већину речи неког језика чине вишезначне речи, односно речи које имају неколико значења (нпр. печ пошта може да означи писмо, али и зграду поште). Упркос интуицији да би постојање оваквих речи требало да отежа комуникацију, психолингвистичка истраживања показују да постоје бројни услови под којима су овакве речи лакше за препознавање и обраду.

ВИШЕ У овом предавању биће приказан приступ феномену лексичке вишезначности из угла информационо-теоријског приступа. Биће показано како се процењује учесталост појединачиних значења и на који начин се вишезначност речи може описати као неизвесност њеног значења. Биће изложени резултати серије експеримената који показују да је когнитивни систем осетљив на разлике у неизвесности значења речи. Коначно, позабавићемо се и покушајем разумевања овог феномена из угла базичних психолошких принципа учења.