Muzej nauke i tehnike Beograd
O Muzeju
Dokumentacija
Programi
Izdavačka delatnost
Zajednica naučno-tehničkih muzeja
Kontakt
Izložba 2. krug
Muzej nauke i tehnike - Odeljenje Muzej
      Srpskog lekarskog društva

Dečji muzej
Srpski
Српски
English
Projekat rekonstrukcije i dogradnje Muzeja nauke i tehnike
 
 
BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar - oktobar 2001.
 
   
 

  BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar - oktobar 2001.

Pretraga

Galerija SANU

Izložbu su priredili:
Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti
Muzej nauke i tehnike - Odeljenje arhitekture

Autor izložbe: Snežana Toševa
Autor postavke: Borjana Šuvaković
Organizacija: Rada Maljković, Jelena Mežinski i Snežana Toševa


Izložba je posvećena jednom od najznačajnijih srpskih arhitekata prve polovine XX veka čija se zaostavština čuva u Muzeju nauke i tehnike – Odeljenju arhitekture. Branislav Kojić je jedan od najistaknutijih pobornika moderne arhitekture, kao i jedan od najupornijih istraživača narodnog graditeljstva.




Detaljnije

Podsećanje na znamenite ličnosti koje su svojim radom obeležile jedno značajno razdoblje pruža različite mogućnosti tumačenja i ocene stvaralačkog puta, uz obavezu da se njihovo stvarno mesto i značaj što realnije odrede.
Za razliku od mnogih arhitekata koji, nažalost, nemaju izgrađen odnos prema graditeljskom nasleđu, kao ni odnos prema sopstvenom radu, B. Kojić je, kao pasionirani istraživač prošlosti, savesno čuvao i sistematično klasifikovao svoje planove, beleške, rukopise, dnevnike sa putovanja i fotografije objekata. Zaostavština koja se čuva u Muzeju nauke i tehnike - Odeljenju arhitekture.
Prošlost i sadašnjost su skoro uvek bile podjednako zastupljene u njegovom projektantskom i naučnoistraživačkom radu. Rezultati proučavanja prošlosti u tehničkom, umetničkom i istorijskom smislu bili su osnova za dalja istraživanja o razvoju arhitekture: «Opredeljenju za studije seoske i gradske arhitekture vodio me je samo naučni interes i to ne radi njihovih istorijskih vrednosti, nego kao podloga za iznalaženje rešenja za savremene probleme i njihovog daljeg razvitka».
U periodu između dva svetska rata B. Kojić se intenzivno bavio projektovanjem i aktivno učestvovao u kulturnom životu prestonice. Stručnu afirmaciju sticao je učešćem na mnogim konkursima i izložbama, dok je arhitekturu počeo vrlo rano da sagledava iz drugog ugla, pišući zapažene tekstove o modernoj arhitekturi i proučavanjem starog graditeljskog nasleđa. Svestranost njegove ličnosti ispoljila se još na početku karijere, kada se 1921. godine zaposlio u Ministarstvu građevina; tokom 1925. godine postao je asistent na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu; od 1925. godine počeo je da se bavi proučavanjem graditeljskog nasleđa; 1928. godine, zajedno sa suprugom Danicom Kojić, osnovao je projektantski biro ovlašćenog arhitekte. Iste godine, sa Milanom Zlokovićem, Janom Dubovijem i Dušanom Babićem osnovao je Grupu arhitekata modernog pravca, koja je, tokom treće i u prvoj polovini četvrte decenije XX veka, kroz različite aktivnosti, odigrala važnu ulogu u propagiranju i širenju ideja moderne arhitekture.
U dvadesetogodišnjoj graditeljskoj karijeri Kojić je izradio više od sto projekata. Osim nerealizovanih skica, crteža i konkursnih radova, ostvareno je više od četrdeset objekata najrazličitije namene, među kojima najveći broj čine kuće, vile i stambene zgrade. Iskreno pristupajući problemu, bez robovanja unapred utvrđenim pravilima, Kojić je, u saradnji sa investitorom, najčešće davao čista rešenja. Istovremeno je imao sposobnost da pojednostavi složene zahteve, kao i da nađe neposredne odgovore na postavljene zadatke, što su neki istraživači isticali kao najznačajniju crtu njegovog graditeljskog lika.
Posle Drugog svetskog rata prestao je da se bavi projektovanjem, potpuno se posvetivši pedagoškom i naučnoistraživačkom radu. Kao profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, najviše se bavio problemima industrijske arhitekture i uređenja sela. Izvršio je vrlo značajnu reformu nastave, uveo je nove predmete i napisao nekoliko uxbenika iz oblasti projektovanja privrednih i industrijskih zgrada i objekata seoske arhitekture.
Pri sagledavanju celokupnog Kojićevog dela posebno se mora istaći činjenica da su teorijski i praktični rad, u okviru kojih se bavio sličnim problemima, međusobno neraskidivo povezani. Iskustvo i znanje koje je stekao u istraživanjima prošlosti pomogli su mu da bolje spozna univerzalne principe dobre arhitekture i da sa više umešnosti primeni elemente narodnog neimarstva na konkretne projekte.
Snežana Toševa

Katalog

BRANISLAV KOJIĆ - katalog

Бранислав Којић – сећање на архитекту : поводом стогодишњице рођења / [аутор изложбе Снежана Тошева]. – Београд : САНУ, 2001 (Београд : Публикум). – 118 стр. : фотогр. ; 24 cm. – (Галерија Српске академије наука и уметности ; 95)

На спор. насл. стр. : Branislav Kojić : In Remembrance of the Architect. – Тираж 500. – Биографија Бранислава Којића: стр. 87-92. – Каталог изложених пројеката: стр. 103-118. – Summary.

Fotografije

BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar-oktobar 2001.BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar-oktobar 2001.BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar-oktobar 2001.
BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar-oktobar 2001.BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar-oktobar 2001.BRANISLAV KOJIĆ – sećanje na arhitektu, septembar-oktobar 2001.


   Info kontakt

Anja Radaković 
kustos, šef programskih aktivnosti
anja.radakovic@muzejnt.rs
tel: 3037 855

   U planu za ovu godinu: