Предавања

 

НОВЕМБАРСКИ ЦИКЛУС ПРЕДАВАЊА: ПАМЕТНА ПРИРОДА
Скривени путеви до енергетске ефикасности и иновација 


Понедељак 5. новембар, од 19 сати

Енергетска ефикасност - изазови и предрасуде 

(предавач: др Ивана Атанасовска)

Понедељак 12. новембар, од 19 сати

Концентрација напона - заборављени бисер у енергетској ефикасности 

(предавач: др Дејан Момчиловић)

Понедељак 19. новембар, од 19 сати

Зупчаници покрећу свет - Да ли је човек открио савршенство зупчаника? 

(предавач: др Ивана Атанасовска)

Понедељак 26. новембар, од 19 сати

Биомиметика - сигуран пут до иновација 

(предавачи: др Ивана Атанасовска, др Дејан Момчиловић)

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Поводом изложбе „Дунав у Србији – путовање кроз техничке музеје“ Музеј науке и технике приређује

Разговор с поводом: Сећање на неимаре Ђердапа – инжењер Пантелија Панта Јаковљевић, живот и дело

Четвртак 1. новембар, од 18 ч

У месецу књиге, као и у знак захвалности неимарима „Ђердапа“ и доприносу инжењера Јаковљевића, Музеј истовремено представља и изузетну монографију „Пантелија Панта Јаковљевић – живот и дело“ издавача Арт студио „Црно на бело“, аутора Бранислава Војиновића, Иване Стекић-Јаковљевић и Славке Лазић-Војиновић.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

60 ГОДИНА УСПОМЕНА И СЕЋАЊА НА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА 

4. јун, 19 часова, Кристална сала, Скендер-бегова 51

МИЛАНКОВИЋЕВА ТЕОРИЈА И КЛИМА БУДУЋНОСТИ
проф. др Слободан Б. Марковић, дописни члан САНУ 

Милутин Миланковић је својом општеприхваћеном теоријом климе, не само објаснио смену глацијалних и интерграцијалних перода у последњих око 600,000 година, већ је понудио математичко-физичке принципе како се ове смене дешавају. Његови принципи су омогућили да се клима на Земљи реконструише у много даљој прошлости него што је то он сам урадио. Такодје, познавање и примена ових принципа може у знатној мери да помогне да се сагледа и клима будућности.

11. јун, 19 часова, Кристална сала, Скендер-бегова 51

ЛИСТ ПО ЛИСТ ДО 'КАНОНА' - ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ПРЕПИСКЕ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА
мр Наталија Јанц

На основу необјављене преписке која је вођена између Милутина Миланковића и Војислава В. Мишковића у периоду од 1924. до 1952. године, током које је размењено око 30 писама и разгледница, може се завирити у догађаје који су претходили Миланковићевим прорачунима везаним за теорију климатских промена, сарадњу са Алфредом Вегенером и Владимиром Кепеном, оснивање и изградњу Астрономске опсерваторије у Београду, каријеру Војислава В. Мишковића, Миланковићев рад, публиковање његових радова, приступ Српској академији наука и друге теме. 

18. јун, 19 часова, Кристална сала, Скендер-бегова 51

ВРЕМЕ И КЛИМА ПЛАНЕТА
проф. др Миливој Б. Гаврилов

Време и клима су појмови настали због потребе да се опишу процеси у атмосфери Земље и да се установи утицај атмосфере, као места најчешћег боравка људи, на појединце и људске заједнице. За време и климу планета за сада се не може говорити да имају било какав утицај на појединце и људске заједнице, али као процеси који се одвијају у атмосферама планета јесу предмет изучавања и о томе постоје неке информације. Како се све може изучавати време и клима планета и шта смо до сада сазнали о томе, биће укратко саржај ове теме.

25. јун, 19 часова, Кристална сала, Скендер-бегова 51

ЕТИКА И ФЕНОМЕНОЛОГИЈА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА
проф. др Александар Петровић 

Дело Милутина Миланковића засновано је на етичким и феноменолошким начелима. Да свој рад није етички утемељио, из чега је следила посебно обликована теорија сазнања, Миланковић не би могао да својим научним резултатима да канонски облик. Како је савременој науци етички и феноменолошки хоризонт махом потпуно скривен, желимо да подсетимо да је Миланковић велик не само по битним научним доприносима које је дао већ и по ономе на чему они почивају. Иако га је на крају каријере слушало свега четворо студента, јер је говорио о начелима а не о конкрентној научној технологији, он се управо тиме придружио највећим мислиоцима који су се обраћали само онима који су имали уши да чују. 

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Предавања Центра за промоцију науке у оквиру манифестације

Мај – месец математике

уторак 15. мај у 18 часова, Стаклена сала, Музеј науке и технике – Београд

др Анђелка Хедрих
Математика и биоритмови

Многи биолошки процеси у живим системима пролазе кроз квалитативне и кванитативне промене које се регуларно понављају. Такви процеси који су постојани у времену и имају способност саморегулације називамо биолошким ритмовима, а аналогни су осцилаторима у  физичким системеима.

Уторак 22. мај у 18 часова, Стаклена сала, Музеј науке и технике – Београд

Ивана Атанасовска
Како је природа израчунала ружин трн - Природа је најбољи иноватор

Ово предавање говори о природи као инспирацији за решавање математичких и механичких проблема. Предавање је пре свега посвећено геометријским решењима које је природа „израчунала“ као и о предусловима за успех технолошких иновација.

четвртак 24. мај у 18 часова, Стаклена сала, Музеј науке и технике – Београд

Бојан Маринковић 
„Blockchain“ технологија

Сведоци смо велике популарности „Blockchain“ технологије у данашње време, пре свега употребе ове технологије у домену крипто валута. Циљ овог предавања је да демистификује Blockchain протокол, као и да прикаже примене овог протокола у другим доменима.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
18. мај у 18 часова

Проф. др Милоје Ракочевић

Четворо очију спознају стварности: Однос науке, филозофије, уметности и религије 

    У предавању се полази од идеје да се у спознаји укупне стварности морају узимати у обзир све четири линије могуће спознаје: наука, филозофија, уметност и религија. Уз кратак осврт на цивилизацијски ток њиховог односа, у предавању се предочавају нова виђења у чијем средишту су метафоричност, кодогеност и семиотичност феномена у природи и људском стваралаштву; на општем плану, као и на конкретним примерима.

Од времена кад је Фредерик Клеменц (Frederic Edward Clements, 1874–1945), године 1916, предочио да се свака биљна заједница на планети мора посматрати као јединствени организам, метафора је ушла и у природне науке, а са њом и разумевање да без филозофије наука бива ускраћена за суштину спознаје (повратак епистемологије на велика врата). Подршка идеји дошла је касније и од Џејмса Лавлока (James Lovelock,  1919) који је, шездесетих година 20. века, изнео хипотезу о Геји (према имену грчке богиње Земље) као јединственом живом организму. [Живи организми комуницирају са својим неорганским окружењем на Земљи, како би формирали синергијски и саморегулишући, комплексни систем који помаже у одржавању и одржању услова живота на планети.]

У најновије време, уз генетски код појављују се и теорије о биолошким кодовима уз постављање питања да ли је кодогеност онтогенетска и семиотичка суштина, или је у питању само позајмица назива зарад лакшег физичко-хемијског тумачења. То је други повратак филозофије у припомоћ науци. Предочавањем детерминације периодног система хемијских елемената златним пресеком (половином 20. века), а такође и генетског кода (крајем 20. века), успоставиле су се и нове везе науке и уметности. С друге стране, на нов начин се поставило и питање егзистенције стварности као такве, па је то питање неминовно поново водило и ка новом успостављању везе између науке и религије.

 ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

18. мај у 19 часова

Његово Преосвештенство др Максим (Васиљевић), епископ Лос Анђелеса и западне Америке

ПРИРОДНЕ НАУКЕ И ТЕОЛОГИЈА

    Које су тачке додира природних наука (биологије, физике, медицинске терапије и др.) и теологије које би омогућиле њихов смислени дијалог? Неопходност комплементарног и мултидисциплинарног приступа потиче од чињенице да људску датост обликују а) „пало“ стање природе (схваћене антрополошки и космолошки) која услед неминовног закона ентропије тежи хаосу и б) трансцендентни порив ка истинитом постојању које не жели да зна за смрт и пропадљивост. Живот се у хришћанском искуству не схвата само као уско „морални“ или „духовни“ (насупрот соматском и физиолошком) него као комплексна чињеница и као стварност богоданог живота у свим димензијама, од анималног и соматског, преко психичког и духовног до космичког. Теолог истражује људску природу у њеној конкретној датости (хумана физиологија), али је и мери у светлу личности Христа. Док наука приступа питању човека интроспективним кретањем и технолошки потпомогнутим загледањем у самог човека, дотле теологија о човеку дискутује као о неодредивом бићу које се може разумети једино у светлу његовог односа према изван-људским стварностима. У том смислу може или мора бити додира, преплитања или подударања између теологије и науке. Створен по слици савршенога Бога, човек незаустављиво хита ка своме Прототипу, не успокојавајући се на хоризонту природе, јер „бездан“ Божије љубави трајно призива „бездан“ људске слободе.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Предавања у оквиру изложбе Од ћелије до домена – Еволуција живота на земљи

Сваког понедељка и среде у мају 2018. године, са почетком у 19 часова.  

Стаклена сала, међуспрат Музеја, Улаз из Добрачине улице број 51Muzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgd 


07.05. Академик проф. др Владимир Стевановић, Биолошки факултет Универзитета у Београду
“Ледено доба – кључ разумевања данашњег пресека еволуције живог света на Балканском полуострву”

09.05. Проф. др Драган Миловановић, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду
“Земља - планета на којој живимо”

14.05. Проф. др Ева Камерер, Филозофски факултет Универзитета у Београду, проф. др Биљана Стојковић, Биолошки факултет Универзитета у Београду, др Јелица Лазаревић, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Универзитета у Београду, др Урош Савковић Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Универзитета у Београду
“Академско наслеђе проф. др Николе Туцића”

15.05. у 13 часова
Е2Л (Е = Еволуција, 2Л = Лола & Лука)
Предавање ДЕЦА – ДЕЦИ

„Е2Л“  je кратка прича о развоју живота на Земљи, еволуцији и о узбудљивом животу и раду Чарлса Дарвина. Предавање ће одржати Лола Милићевић и Лука Драшкоци, ученици ОШ „Дринка Павловић“ из Београда. Наставник:  Марина Дрндарски, професор биологије. Време трајања: 35 минута. Узрасна група: 6. разред. Улаз из Добрачине 51

16.05. Др Деса Ђорђевић Милутиновић, Природњачки музеј у Београду
“Како је Планета постала зелена - или кратка прича о последњих 500 милиона година ?”

21.05. Проф. др Софија Стефановић, Институт Биосенс, Нови Сад/Филозофски факултет Универзитета у Београду
“Човекова еволуција и рађање: због чега је порођај тежак и ризичан?”

28.05. Др Драгана Милановић, Филолошка гимназија Београд 
“Еволуција теорије еволуције”

30.05.  Проф. др Слободан Кнежевић, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду
“Приче с Калемегданског рта”

МПА 150 – АПРИЛ 2018

150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

02.04. у 18 часова

Александар Петровић, професор Културне антропологије и Историје српске науке на Универзитету у Београду

САВРШЕНА ИСТИНА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Феноменолошки метод Михаила Петровића као посебан спој филозофије и математике омогућава пресликавање потпуно различитих појава које се каузално не могу повезати. На тај начин он отвара хоризонт догађаја на коме се истина не зауставља ни на једној посебној дисциплини, већ успоставља неподељену херменеутику цикличности.  У томе је близак Кости Стојановићу и Милутину Миланковићу и у много чему представља искорак у односу на класичну научну методологију.

12.04. у 18 часова

Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике и докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

ХИДРОИНТЕГРАТОР МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Хидроинтегратор или аналогна рачунска машина на принципу кретања течности није само интересантан изум у оквиру историје науке и научних инструмената, већ и сасвим оригинално педагошко средство у области математике. Израда реплике или модела појављује се као изазов за научно-технички музеј.

16.04. у 18 часова

Александра Стевановић, докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

МЕТАФОРЕ, АЛЕГОРИЈЕ И АНАЛОГИЈЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Књига Метафоре и алегорије представља најбољу синтезу науке и уметности од времена Основног начела Лазе Костића. Она је трезор метафора и алегорија које је Михаило Петровић сакупио и повезао у целину да би их потом инвестирао у разумевање најтежих научних и филозофских проблема. Ова књига може да пружи додатну енергију и савременом научном и уметничком раду.

23.04. у 18 часова

Новица Бабовић, уметничке асоцијације АРТ НОВА, УЛУС; аутор изложби Тајна јегуље, Открића, Лапташи, документарног филма и мултимедијалног издања о Михаилу Петровићу

ТАЈНА ЈЕГУЉЕ

Мултимедијални материјал нас води кроз главне области живота и рада Михаила Петровића Аласа. Пратићемо његове експедиције, као и његов однос према води, као животној инспирацији.

Пројекција филма Тајна јегуље: филм следи траг имагинарних пловидби Дунавом, које је својим паробродом Караш, Михаило Петровић предузимао у потрази за тајном.

30.04. у 18 часова

Весна Тодорчевић, виши научни сарадник Математичког института САНУ и ванредни професор Факултета организационих наука у Београду

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС КАО ПОПУЛАРИЗАТОР МАТЕМАТИКЕ

Михаило Петровић објавио је више текстова, који се на популаран и педагошки начин баве оновним проблемима математике. Из ових текстова можемо и данас нешто да научимо о проблему популаризације науке, нарочито математике, те да упоредимо Петровићеве и савремене покушаје у овој области.

Трећи Циклус радионица Клавир, виолина и балерина у Музеју науке и технике

Научимо кораке неких од   Заборављених плесова Европе чији су ритмови постали део опера, балета и  инструменталних композиција многих чувених композитора уметничке музике.

Радионице ће започети кратким уводним предавањем о карактеристикама музике и игре која је на програму. Највећи део времена ће бити посвећен практичном учењу игара уз помоћ балетског педагога које ће се одвијати у пратњи живог извођења музике. Током циклуса учесници ће се опробати у шест историјских плесова различитог порекла које су значајно утицале на уметничку музику и развој балетске уметности.

О плесу ће нам говорити Љубица Перовић, предавач и виолиниста,  плесу нас учи Нина Чолановић, балетски педагог, а за музичку пратњу задужена  је Катарина Феодоровић, професор клавира.

Понедељак 19. март у 19 часова

СИЧИЛИЈАНА

Сичилијана је народни плес са Сицилије који настао из корака игре која је пратила песму. Полагани, идилични плес утицао је на уметничку музику XVII и XVIII века и врло је чест став у композицијама за гудачке инструменте.

Четвртак 22. март у 19 часова

ТАРАНТЕЛА

Тарантела је плес из јужне Италије који је настао из исцрпљујуће игре за коју се сматрало да лечи оболеле од уједа паука. Постоји мишљење да игра Тарантела представља  остатак Дионизијског култа који је, кроз овај плес, сачувало грчко становништво настањено у овом делу Италије.

Четвртак 19. април  у 19 часова

МЕНУЕТ

Француска народна игра Менует у време Луја XIV постаје омиљени дворски плес . Игра суздржаних, грациозних покрета, која се преко сто година плесала широм Европе, оставља значајни траг на уметничку музику и након XVIII века.

Четвртак 26. април  у 19 часова

ГАВОТА

Француска народна игра Гавота постаје дворски плес крајем XVI века. Шармантна, грациозна и жива игра често је праћена  пантомимским фигурама плесача. Гавота је, као и Менует, била саставни део француске опере, балета као и  чест истоимени став инструменталних композиција.

Четвртак 17. мај  у 19 часова

ПОЛОНЕЗА

Полонеза је један од назива за пољски народни плес који је познат од XVI века. Спори плес, достојанственог корака постаје дворска и салонска игра током XVII и XVIII века. Полонеза је, као и Мазурка, нашла своје место у уметничкој музици а свој највећи домет достигле су у клавирским делима  великог пољског композитора и родољуба – Фредерика Шопена.

Петак 25. мај  у 19 часова

МАЗУРКА

Пољска игра карактеристичног пунктираног ритма, брзог темпа, инспирише велике барокне композиторе Баха и Телемана. Назив плеса, Мазурка, настаје много касније него сама игра и  означавао је више сродних игара различитог темпа. Игру Мазурка срећемо у операма и балетима руског композитора П. И. Чајковског.

Промоција књиге 'Вариола вера', аутора Зорана Радовановића

Понедељак, 5. март 2018. у 19 часова

Позивамо вас на промоцију књиге Variola vera, аутора Зорана Радовановића, редовног професора епидемиологије и публицисте.

На промоцији ће говорити Горан Марковић, режисер, Данијела Давидов, новинарка „Политике“ и Зоран Радовановић, аутор

Улаз је бесплатан, из Добрачине 51

 

Два предавања у оквиру Балканског архитектонског бијенала

Среда, 20. децембар у 18 часова

Researching sound in sacral architecture of Balkans, др Зорана Ђорђевић
(предавање је на енглеском језику)

Петак, 22 децембар у 18 часова

Регионализам у савременој српској архитектури, др Игор Марић, научни саветник


Децембарски циклус предавања:  Човек и клима

4. 10. у 19 ч

Колико се клима мења?
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: Критеријуми промене климе. Инструментална мерења, записи и реконструкције. Трендови  температуре у последњих 2000 година. Тренд температуре и падавина у Београду у инструменталном периоду.

11. 10. у 19 ч

Геомагнетна  активност  и атмосферски фронтови
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: ктивност Сунца. Експлозије и ерупције на Сунцу. Интерпланетарно магнетно поље и Сунчев ветар. Ударни таласи честица Сунчевог ветра. Магнетне буре на Земљи. Индекс геомагнетне активности. Хладни фронтови у атмосфери Земље. Корелација геомагнетне активност и пролазака хладних атмосферских  фронтова преко Београда. Прогноза хладних фронтова.

18. 10. у 19 ч

Метеоролошке занимљивости кроз историју
Проф. др Миливој Б. Гаврилов, метеоролог

Теме: Како ради атмосфера. Откриће Америке: Прва насељавање Америке, Викиншка путовања,  Колумбова путовања. Ветар, Њутн, Халеј и настанк Британске империје. Кримски рат. Први лет авионом браће Рајт и метеорологија.Савремено ваздухопловство и метеорологија. Метеорологија и рачунари. Метеорологија и здравље људи. Странпутице метеорологије и њена будућност.

25. 10. у 19 ч

Мало ледено доба у Србији  од 14. до 19.века
Мр Наталија Јанц, метеоролог

Теме: Подаци о времену у старим српским натписима и записима. Време у доба Немањића и Лазаревића. Од битке на Косову до И и ИИ устанка. Колико је веровати старим записима


Октобарски циклус предавања:
Да ли верујемо медицини?

Предавач проф.др Зоран Радовановић

9.10. 2017. године у 19 часова

Вакцинација и њени непријатељи
Погледајте снимаk предавања >>

16.10. 2017. године у 19 часова


Прави и умишљени узроци рака


30.10. 2017. године у 19 часова


Медицина заснована на доказима и њене алтернативе


6.11. 2017. године у 19 часова


Трагање за узроком непознате болести: пример ендемске нефропатије

Предавање музејског саветника Снежане Тошеве у оквиру изложбе: Бранислав Којић - простор у селу, село у граду

Понедељак, 16. октобар, 11 сати, Галерија науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2

Током трајања изложбе 'Бранислав Којић - простор у селу, село у граду' биће организован и скуп на коме ће музејски саветник Снежана Тошева представити заоставштину Бранислава Којића.

Предавање Јелене Јовановић Симић: Струја као лек за све – афера Београдски Цајлајс 

Петак, 29. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Наука и свест: рефлексије из биоскопа, (Ciencia y conciencia: reflexión desde el cine)

Уторак, 26. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Зорице Циврић: Електрицитет и бесмртност

Понедељак, 25. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Класични апарати у методи наставе физике

Среда, 20. септембар 2017. у 18 сати, сала 'Кула'

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'. Предавач и аутор изложбе Давид Флорес Масвидал професор је природних наука из Канет де Мара из Шпаније. 

 
Предавање: Кршевити предели и пећине Републике Словачке

29. мај 2017. у 18 часова, сала 'Кула'

Предавање Петера Холубека, начелника спелеолошког одсека Словачког музеја за заштиту природе, „Кршевити предели и пећине Републике Словачке“, у оквиру отворене изложбе „Национални паркови Словачке“.


Априлски циклус предавања: ПСИХОЛГИЈА УМЕТНОСТИ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ЕСТЕТИКА 

МЕЂУСПРАТ - САЛА „КУЛА“, Скендер-бегова 51

11. април 19 часова
Естетика лепог и ружног, др Слободан Марковић, ванредни професор на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

18. април 19 часова
Да ли је публика уметник?: Иван Стојиловић 

25. април 19 часова
Зашто су анђели лоптасти?: Оливер Тошковић

9. мај 19 часова
Лепота у емоцијама посматрача: Драган Јанковић


Промоција књиге: Господин који није знао санскрит

23. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине”, којом су обележана два јубилеја – 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва,одржана је промоција књиге проф. др Снежане Вељковић о животу и делу академика Милана Јовановића Морског Господин који није знао санскрит (Лагуна, 2016)“. Скуп је поздравио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.О књизи су говорили: Др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, др Владимир Сакач, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине, Олга Марковић, музејски саветник Музеја позоришне уметности, у пензији, Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући Лагуна и Проф. др Снежана Вељковић, аутор књиге.

Предавање: Историја пловидбе Ђердапском клисуром

17. фебруар 2017. у 17 часова, Библиотека 'Центар за културу' Кладово

Организатори: Библиотека „Центар за културу“ Кладово у сарадњи са Музејом науке и технике - Београд

О значају Сипског канала, почев од његовог прокопавања у време Трајанових припрема за рат против дачанског краља Децебала, о свечаном отварању (27. септембар 1896. године), о значају Сипске локомотивске вуче, раду Ђердапске речне управе, Србији на Дунаву у првој половини 19. века, потопљеним савезничким бродовима као подводно културно наслеђе I светског рат говорили су: мр Гордана Каровић, музејски саветник Музеја науке и технике Београд и др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју, Београд.

Предавање: Др Лазар Стевановић – живот и прикљученија

14. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД одржао је предавање: Др Лазар Стевановић (1834 - 1890) – живот и прикљученија“. Др Лазар Стевановић је био окружни физикус и начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије (1888 – 1890), хонорарни професор Антропологије са хигијеном у Учитељској школи и професор Дијететике у Богословији. У Другом српско-турском рату био је први управник Велике војне болнице у Нишу. Био је члан СЛД од оснивања и члан Српског ученог друштва. Објавио је више од 50 радова из области хигијене и четири књиге.


Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, одржана је пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47:

- Ресекција желуца (Билрот ИИ) - оператор проф. др Миливоје Костић

- Операција тумора кичмене мождине - оператор доц. др Слободан Костић

- Операција карцинома клиториса - оператор др Добривоје Лукић

Филмови су снимљени под руководством проф. др Александра Ђ. Костића; а само снимање и обраду филма извршио је Коста Новаковић. Филмови су из фонда Југословенске кинотеке. Уводну реч је одржала др Јелена Јовановић Симић, аутор изложбе.

Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом

Контакт

Слободанка Шибалић, кустос
Центар за едукацију
slobodanka.sibalic@muzejnt.rs
тел: 3037 851

Музеј организује предавања из различитих области науке и технике која су обједињена у тематске циклусе и намењена  разноврсној публици.

Предавања се одржавају сваког понедељка, а предавачи су стручњаци из разних области.

Muzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgd 


07.05. Академик проф. др Владимир Стевановић, Биолошки факултет Универзитета у Београду
“Ледено доба – кључ разумевања данашњег пресека еволуције живог света на Балканском полуострву”

09.05. Проф. др Драган Миловановић, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду
“Земља - планета на којој живимо”

14.05. Проф. др Ева Камерер, Филозофски факултет Универзитета у Београду, проф. др Биљана Стојковић, Биолошки факултет Универзитета у Београду, др Јелица Лазаревић, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Универзитета у Београду, др Урош Савковић Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Универзитета у Београду
“Академско наслеђе проф. др Николе Туцића”

15.05. у 13 часова
Е2Л (Е = Еволуција, 2Л = Лола & Лука)
Предавање ДЕЦА – ДЕЦИ

„Е2Л“  je кратка прича о развоју живота на Земљи, еволуцији и о узбудљивом животу и раду Чарлса Дарвина. Предавање ће одржати Лола Милићевић и Лука Драшкоци, ученици ОШ „Дринка Павловић“ из Београда. Наставник:  Марина Дрндарски, професор биологије. Време трајања: 35 минута. Узрасна група: 6. разред. Улаз из Добрачине 51

16.05. Др Деса Ђорђевић Милутиновић, Природњачки музеј у Београду
“Како је Планета постала зелена - или кратка прича о последњих 500 милиона година ?”

21.05. Проф. др Софија Стефановић, Институт Биосенс, Нови Сад/Филозофски факултет Универзитета у Београду
“Човекова еволуција и рађање: због чега је порођај тежак и ризичан?”

28.05. Др Драгана Милановић, Филолошка гимназија Београд 
“Еволуција теорије еволуције”

30.05.  Проф. др Слободан Кнежевић, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду
“Приче с Калемегданског рта”

МПА 150 – АПРИЛ 2018

150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

02.04. у 18 часова

Александар Петровић, професор Културне антропологије и Историје српске науке на Универзитету у Београду

САВРШЕНА ИСТИНА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Феноменолошки метод Михаила Петровића као посебан спој филозофије и математике омогућава пресликавање потпуно различитих појава које се каузално не могу повезати. На тај начин он отвара хоризонт догађаја на коме се истина не зауставља ни на једној посебној дисциплини, већ успоставља неподељену херменеутику цикличности.  У томе је близак Кости Стојановићу и Милутину Миланковићу и у много чему представља искорак у односу на класичну научну методологију.

12.04. у 18 часова

Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике и докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

ХИДРОИНТЕГРАТОР МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Хидроинтегратор или аналогна рачунска машина на принципу кретања течности није само интересантан изум у оквиру историје науке и научних инструмената, већ и сасвим оригинално педагошко средство у области математике. Израда реплике или модела појављује се као изазов за научно-технички музеј.

16.04. у 18 часова

Александра Стевановић, докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

МЕТАФОРЕ, АЛЕГОРИЈЕ И АНАЛОГИЈЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Књига Метафоре и алегорије представља најбољу синтезу науке и уметности од времена Основног начела Лазе Костића. Она је трезор метафора и алегорија које је Михаило Петровић сакупио и повезао у целину да би их потом инвестирао у разумевање најтежих научних и филозофских проблема. Ова књига може да пружи додатну енергију и савременом научном и уметничком раду.

23.04. у 18 часова

Новица Бабовић, уметничке асоцијације АРТ НОВА, УЛУС; аутор изложби Тајна јегуље, Открића, Лапташи, документарног филма и мултимедијалног издања о Михаилу Петровићу

ТАЈНА ЈЕГУЉЕ

Мултимедијални материјал нас води кроз главне области живота и рада Михаила Петровића Аласа. Пратићемо његове експедиције, као и његов однос према води, као животној инспирацији.

Пројекција филма Тајна јегуље: филм следи траг имагинарних пловидби Дунавом, које је својим паробродом Караш, Михаило Петровић предузимао у потрази за тајном.

30.04. у 18 часова

Весна Тодорчевић, виши научни сарадник Математичког института САНУ и ванредни професор Факултета организационих наука у Београду

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС КАО ПОПУЛАРИЗАТОР МАТЕМАТИКЕ

Михаило Петровић објавио је више текстова, који се на популаран и педагошки начин баве оновним проблемима математике. Из ових текстова можемо и данас нешто да научимо о проблему популаризације науке, нарочито математике, те да упоредимо Петровићеве и савремене покушаје у овој области.

Трећи Циклус радионица Клавир, виолина и балерина у Музеју науке и технике

Научимо кораке неких од   Заборављених плесова Европе чији су ритмови постали део опера, балета и  инструменталних композиција многих чувених композитора уметничке музике.

Радионице ће започети кратким уводним предавањем о карактеристикама музике и игре која је на програму. Највећи део времена ће бити посвећен практичном учењу игара уз помоћ балетског педагога које ће се одвијати у пратњи живог извођења музике. Током циклуса учесници ће се опробати у шест историјских плесова различитог порекла које су значајно утицале на уметничку музику и развој балетске уметности.

О плесу ће нам говорити Љубица Перовић, предавач и виолиниста,  плесу нас учи Нина Чолановић, балетски педагог, а за музичку пратњу задужена  је Катарина Феодоровић, професор клавира.

Понедељак 19. март у 19 часова

СИЧИЛИЈАНА

Сичилијана је народни плес са Сицилије који настао из корака игре која је пратила песму. Полагани, идилични плес утицао је на уметничку музику XVII и XVIII века и врло је чест став у композицијама за гудачке инструменте.

Четвртак 22. март у 19 часова

ТАРАНТЕЛА

Тарантела је плес из јужне Италије који је настао из исцрпљујуће игре за коју се сматрало да лечи оболеле од уједа паука. Постоји мишљење да игра Тарантела представља  остатак Дионизијског култа који је, кроз овај плес, сачувало грчко становништво настањено у овом делу Италије.

Четвртак 19. април  у 19 часова

МЕНУЕТ

Француска народна игра Менует у време Луја XIV постаје омиљени дворски плес . Игра суздржаних, грациозних покрета, која се преко сто година плесала широм Европе, оставља значајни траг на уметничку музику и након XVIII века.

Четвртак 26. април  у 19 часова

ГАВОТА

Француска народна игра Гавота постаје дворски плес крајем XVI века. Шармантна, грациозна и жива игра често је праћена  пантомимским фигурама плесача. Гавота је, као и Менует, била саставни део француске опере, балета као и  чест истоимени став инструменталних композиција.

Четвртак 17. мај  у 19 часова

ПОЛОНЕЗА

Полонеза је један од назива за пољски народни плес који је познат од XVI века. Спори плес, достојанственог корака постаје дворска и салонска игра током XVII и XVIII века. Полонеза је, као и Мазурка, нашла своје место у уметничкој музици а свој највећи домет достигле су у клавирским делима  великог пољског композитора и родољуба – Фредерика Шопена.

Петак 25. мај  у 19 часова

МАЗУРКА

Пољска игра карактеристичног пунктираног ритма, брзог темпа, инспирише велике барокне композиторе Баха и Телемана. Назив плеса, Мазурка, настаје много касније него сама игра и  означавао је више сродних игара различитог темпа. Игру Мазурка срећемо у операма и балетима руског композитора П. И. Чајковског.

Промоција књиге 'Вариола вера', аутора Зорана Радовановића

Понедељак, 5. март 2018. у 19 часова

Позивамо вас на промоцију књиге Variola vera, аутора Зорана Радовановића, редовног професора епидемиологије и публицисте.

На промоцији ће говорити Горан Марковић, режисер, Данијела Давидов, новинарка „Политике“ и Зоран Радовановић, аутор

Улаз је бесплатан, из Добрачине 51

 

Два предавања у оквиру Балканског архитектонског бијенала

Среда, 20. децембар у 18 часова

Researching sound in sacral architecture of Balkans, др Зорана Ђорђевић
(предавање је на енглеском језику)

Петак, 22 децембар у 18 часова

Регионализам у савременој српској архитектури, др Игор Марић, научни саветник


Децембарски циклус предавања:  Човек и клима

4. 10. у 19 ч

Колико се клима мења?
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: Критеријуми промене климе. Инструментална мерења, записи и реконструкције. Трендови  температуре у последњих 2000 година. Тренд температуре и падавина у Београду у инструменталном периоду.

11. 10. у 19 ч

Геомагнетна  активност  и атмосферски фронтови
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: ктивност Сунца. Експлозије и ерупције на Сунцу. Интерпланетарно магнетно поље и Сунчев ветар. Ударни таласи честица Сунчевог ветра. Магнетне буре на Земљи. Индекс геомагнетне активности. Хладни фронтови у атмосфери Земље. Корелација геомагнетне активност и пролазака хладних атмосферских  фронтова преко Београда. Прогноза хладних фронтова.

18. 10. у 19 ч

Метеоролошке занимљивости кроз историју
Проф. др Миливој Б. Гаврилов, метеоролог

Теме: Како ради атмосфера. Откриће Америке: Прва насељавање Америке, Викиншка путовања,  Колумбова путовања. Ветар, Њутн, Халеј и настанк Британске империје. Кримски рат. Први лет авионом браће Рајт и метеорологија.Савремено ваздухопловство и метеорологија. Метеорологија и рачунари. Метеорологија и здравље људи. Странпутице метеорологије и њена будућност.

25. 10. у 19 ч

Мало ледено доба у Србији  од 14. до 19.века
Мр Наталија Јанц, метеоролог

Теме: Подаци о времену у старим српским натписима и записима. Време у доба Немањића и Лазаревића. Од битке на Косову до И и ИИ устанка. Колико је веровати старим записима


Октобарски циклус предавања:
Да ли верујемо медицини?

Предавач проф.др Зоран Радовановић

9.10. 2017. године у 19 часова

Вакцинација и њени непријатељи
Погледајте снимаk предавања >>

16.10. 2017. године у 19 часова


Прави и умишљени узроци рака


30.10. 2017. године у 19 часова


Медицина заснована на доказима и њене алтернативе


6.11. 2017. године у 19 часова


Трагање за узроком непознате болести: пример ендемске нефропатије

Предавање музејског саветника Снежане Тошеве у оквиру изложбе: Бранислав Којић - простор у селу, село у граду

Понедељак, 16. октобар, 11 сати, Галерија науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2

Током трајања изложбе 'Бранислав Којић - простор у селу, село у граду' биће организован и скуп на коме ће музејски саветник Снежана Тошева представити заоставштину Бранислава Којића.

Предавање Јелене Јовановић Симић: Струја као лек за све – афера Београдски Цајлајс 

Петак, 29. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Наука и свест: рефлексије из биоскопа, (Ciencia y conciencia: reflexión desde el cine)

Уторак, 26. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Зорице Циврић: Електрицитет и бесмртност

Понедељак, 25. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Класични апарати у методи наставе физике

Среда, 20. септембар 2017. у 18 сати, сала 'Кула'

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'. Предавач и аутор изложбе Давид Флорес Масвидал професор је природних наука из Канет де Мара из Шпаније. 

 
Предавање: Кршевити предели и пећине Републике Словачке

29. мај 2017. у 18 часова, сала 'Кула'

Предавање Петера Холубека, начелника спелеолошког одсека Словачког музеја за заштиту природе, „Кршевити предели и пећине Републике Словачке“, у оквиру отворене изложбе „Национални паркови Словачке“.


Априлски циклус предавања: ПСИХОЛГИЈА УМЕТНОСТИ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ЕСТЕТИКА 

МЕЂУСПРАТ - САЛА „КУЛА“, Скендер-бегова 51

11. април 19 часова
Естетика лепог и ружног, др Слободан Марковић, ванредни професор на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

18. април 19 часова
Да ли је публика уметник?: Иван Стојиловић 

25. април 19 часова
Зашто су анђели лоптасти?: Оливер Тошковић

9. мај 19 часова
Лепота у емоцијама посматрача: Драган Јанковић


Промоција књиге: Господин који није знао санскрит

23. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине”, којом су обележана два јубилеја – 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва,одржана је промоција књиге проф. др Снежане Вељковић о животу и делу академика Милана Јовановића Морског Господин који није знао санскрит (Лагуна, 2016)“. Скуп је поздравио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.О књизи су говорили: Др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, др Владимир Сакач, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине, Олга Марковић, музејски саветник Музеја позоришне уметности, у пензији, Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући Лагуна и Проф. др Снежана Вељковић, аутор књиге.

Предавање: Историја пловидбе Ђердапском клисуром

17. фебруар 2017. у 17 часова, Библиотека 'Центар за културу' Кладово

Организатори: Библиотека „Центар за културу“ Кладово у сарадњи са Музејом науке и технике - Београд

О значају Сипског канала, почев од његовог прокопавања у време Трајанових припрема за рат против дачанског краља Децебала, о свечаном отварању (27. септембар 1896. године), о значају Сипске локомотивске вуче, раду Ђердапске речне управе, Србији на Дунаву у првој половини 19. века, потопљеним савезничким бродовима као подводно културно наслеђе I светског рат говорили су: мр Гордана Каровић, музејски саветник Музеја науке и технике Београд и др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју, Београд.

Предавање: Др Лазар Стевановић – живот и прикљученија

14. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД одржао је предавање: Др Лазар Стевановић (1834 - 1890) – живот и прикљученија“. Др Лазар Стевановић је био окружни физикус и начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије (1888 – 1890), хонорарни професор Антропологије са хигијеном у Учитељској школи и професор Дијететике у Богословији. У Другом српско-турском рату био је први управник Велике војне болнице у Нишу. Био је члан СЛД од оснивања и члан Српског ученог друштва. Објавио је више од 50 радова из области хигијене и четири књиге.


Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, одржана је пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47:

- Ресекција желуца (Билрот ИИ) - оператор проф. др Миливоје Костић

- Операција тумора кичмене мождине - оператор доц. др Слободан Костић

- Операција карцинома клиториса - оператор др Добривоје Лукић

Филмови су снимљени под руководством проф. др Александра Ђ. Костића; а само снимање и обраду филма извршио је Коста Новаковић. Филмови су из фонда Југословенске кинотеке. Уводну реч је одржала др Јелена Јовановић Симић, аутор изложбе.

Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом

megaplast

Писаћа машина „Imperial“

Инв.бр. T:2.7 Година производње: 1915–1918. Поклон Војислава Андрејевића Димензије: 28x32x19 цм
mnt

Писаћа машина „AЕG“

Инв.бр. T:2.80 Година производње: последњи модел из 1910. Поклон Војислава Андрејевића Димензије: 40x33x26 цм
-->
Muzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgdMuzej Nuke i Tehnike logo bgd 


07.05. Академик проф. др Владимир Стевановић, Биолошки факултет Универзитета у Београду
“Ледено доба – кључ разумевања данашњег пресека еволуције живог света на Балканском полуострву”

09.05. Проф. др Драган Миловановић, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду
“Земља - планета на којој живимо”

14.05. Проф. др Ева Камерер, Филозофски факултет Универзитета у Београду, проф. др Биљана Стојковић, Биолошки факултет Универзитета у Београду, др Јелица Лазаревић, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Универзитета у Београду, др Урош Савковић Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” Универзитета у Београду
“Академско наслеђе проф. др Николе Туцића”

15.05. у 13 часова
Е2Л (Е = Еволуција, 2Л = Лола & Лука)
Предавање ДЕЦА – ДЕЦИ

„Е2Л“  je кратка прича о развоју живота на Земљи, еволуцији и о узбудљивом животу и раду Чарлса Дарвина. Предавање ће одржати Лола Милићевић и Лука Драшкоци, ученици ОШ „Дринка Павловић“ из Београда. Наставник:  Марина Дрндарски, професор биологије. Време трајања: 35 минута. Узрасна група: 6. разред. Улаз из Добрачине 51

16.05. Др Деса Ђорђевић Милутиновић, Природњачки музеј у Београду
“Како је Планета постала зелена - или кратка прича о последњих 500 милиона година ?”

21.05. Проф. др Софија Стефановић, Институт Биосенс, Нови Сад/Филозофски факултет Универзитета у Београду
“Човекова еволуција и рађање: због чега је порођај тежак и ризичан?”

28.05. Др Драгана Милановић, Филолошка гимназија Београд 
“Еволуција теорије еволуције”

30.05.  Проф. др Слободан Кнежевић, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду
“Приче с Калемегданског рта”

МПА 150 – АПРИЛ 2018

150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

02.04. у 18 часова

Александар Петровић, професор Културне антропологије и Историје српске науке на Универзитету у Београду

САВРШЕНА ИСТИНА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Феноменолошки метод Михаила Петровића као посебан спој филозофије и математике омогућава пресликавање потпуно различитих појава које се каузално не могу повезати. На тај начин он отвара хоризонт догађаја на коме се истина не зауставља ни на једној посебној дисциплини, већ успоставља неподељену херменеутику цикличности.  У томе је близак Кости Стојановићу и Милутину Миланковићу и у много чему представља искорак у односу на класичну научну методологију.

12.04. у 18 часова

Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике и докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

ХИДРОИНТЕГРАТОР МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Хидроинтегратор или аналогна рачунска машина на принципу кретања течности није само интересантан изум у оквиру историје науке и научних инструмената, већ и сасвим оригинално педагошко средство у области математике. Израда реплике или модела појављује се као изазов за научно-технички музеј.

16.04. у 18 часова

Александра Стевановић, докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

МЕТАФОРЕ, АЛЕГОРИЈЕ И АНАЛОГИЈЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Књига Метафоре и алегорије представља најбољу синтезу науке и уметности од времена Основног начела Лазе Костића. Она је трезор метафора и алегорија које је Михаило Петровић сакупио и повезао у целину да би их потом инвестирао у разумевање најтежих научних и филозофских проблема. Ова књига може да пружи додатну енергију и савременом научном и уметничком раду.

23.04. у 18 часова

Новица Бабовић, уметничке асоцијације АРТ НОВА, УЛУС; аутор изложби Тајна јегуље, Открића, Лапташи, документарног филма и мултимедијалног издања о Михаилу Петровићу

ТАЈНА ЈЕГУЉЕ

Мултимедијални материјал нас води кроз главне области живота и рада Михаила Петровића Аласа. Пратићемо његове експедиције, као и његов однос према води, као животној инспирацији.

Пројекција филма Тајна јегуље: филм следи траг имагинарних пловидби Дунавом, које је својим паробродом Караш, Михаило Петровић предузимао у потрази за тајном.

30.04. у 18 часова

Весна Тодорчевић, виши научни сарадник Математичког института САНУ и ванредни професор Факултета организационих наука у Београду

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС КАО ПОПУЛАРИЗАТОР МАТЕМАТИКЕ

Михаило Петровић објавио је више текстова, који се на популаран и педагошки начин баве оновним проблемима математике. Из ових текстова можемо и данас нешто да научимо о проблему популаризације науке, нарочито математике, те да упоредимо Петровићеве и савремене покушаје у овој области.

Трећи Циклус радионица Клавир, виолина и балерина у Музеју науке и технике

Научимо кораке неких од   Заборављених плесова Европе чији су ритмови постали део опера, балета и  инструменталних композиција многих чувених композитора уметничке музике.

Радионице ће започети кратким уводним предавањем о карактеристикама музике и игре која је на програму. Највећи део времена ће бити посвећен практичном учењу игара уз помоћ балетског педагога које ће се одвијати у пратњи живог извођења музике. Током циклуса учесници ће се опробати у шест историјских плесова различитог порекла које су значајно утицале на уметничку музику и развој балетске уметности.

О плесу ће нам говорити Љубица Перовић, предавач и виолиниста,  плесу нас учи Нина Чолановић, балетски педагог, а за музичку пратњу задужена  је Катарина Феодоровић, професор клавира.

Понедељак 19. март у 19 часова

СИЧИЛИЈАНА

Сичилијана је народни плес са Сицилије који настао из корака игре која је пратила песму. Полагани, идилични плес утицао је на уметничку музику XVII и XVIII века и врло је чест став у композицијама за гудачке инструменте.

Четвртак 22. март у 19 часова

ТАРАНТЕЛА

Тарантела је плес из јужне Италије који је настао из исцрпљујуће игре за коју се сматрало да лечи оболеле од уједа паука. Постоји мишљење да игра Тарантела представља  остатак Дионизијског култа који је, кроз овај плес, сачувало грчко становништво настањено у овом делу Италије.

Четвртак 19. април  у 19 часова

МЕНУЕТ

Француска народна игра Менует у време Луја XIV постаје омиљени дворски плес . Игра суздржаних, грациозних покрета, која се преко сто година плесала широм Европе, оставља значајни траг на уметничку музику и након XVIII века.

Четвртак 26. април  у 19 часова

ГАВОТА

Француска народна игра Гавота постаје дворски плес крајем XVI века. Шармантна, грациозна и жива игра често је праћена  пантомимским фигурама плесача. Гавота је, као и Менует, била саставни део француске опере, балета као и  чест истоимени став инструменталних композиција.

Четвртак 17. мај  у 19 часова

ПОЛОНЕЗА

Полонеза је један од назива за пољски народни плес који је познат од XVI века. Спори плес, достојанственог корака постаје дворска и салонска игра током XVII и XVIII века. Полонеза је, као и Мазурка, нашла своје место у уметничкој музици а свој највећи домет достигле су у клавирским делима  великог пољског композитора и родољуба – Фредерика Шопена.

Петак 25. мај  у 19 часова

МАЗУРКА

Пољска игра карактеристичног пунктираног ритма, брзог темпа, инспирише велике барокне композиторе Баха и Телемана. Назив плеса, Мазурка, настаје много касније него сама игра и  означавао је више сродних игара различитог темпа. Игру Мазурка срећемо у операма и балетима руског композитора П. И. Чајковског.

Промоција књиге 'Вариола вера', аутора Зорана Радовановића

Понедељак, 5. март 2018. у 19 часова

Позивамо вас на промоцију књиге Variola vera, аутора Зорана Радовановића, редовног професора епидемиологије и публицисте.

На промоцији ће говорити Горан Марковић, режисер, Данијела Давидов, новинарка „Политике“ и Зоран Радовановић, аутор

Улаз је бесплатан, из Добрачине 51

 

Два предавања у оквиру Балканског архитектонског бијенала

Среда, 20. децембар у 18 часова

Researching sound in sacral architecture of Balkans, др Зорана Ђорђевић
(предавање је на енглеском језику)

Петак, 22 децембар у 18 часова

Регионализам у савременој српској архитектури, др Игор Марић, научни саветник


Децембарски циклус предавања:  Човек и клима

4. 10. у 19 ч

Колико се клима мења?
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: Критеријуми промене климе. Инструментална мерења, записи и реконструкције. Трендови  температуре у последњих 2000 година. Тренд температуре и падавина у Београду у инструменталном периоду.

11. 10. у 19 ч

Геомагнетна  активност  и атмосферски фронтови
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: ктивност Сунца. Експлозије и ерупције на Сунцу. Интерпланетарно магнетно поље и Сунчев ветар. Ударни таласи честица Сунчевог ветра. Магнетне буре на Земљи. Индекс геомагнетне активности. Хладни фронтови у атмосфери Земље. Корелација геомагнетне активност и пролазака хладних атмосферских  фронтова преко Београда. Прогноза хладних фронтова.

18. 10. у 19 ч

Метеоролошке занимљивости кроз историју
Проф. др Миливој Б. Гаврилов, метеоролог

Теме: Како ради атмосфера. Откриће Америке: Прва насељавање Америке, Викиншка путовања,  Колумбова путовања. Ветар, Њутн, Халеј и настанк Британске империје. Кримски рат. Први лет авионом браће Рајт и метеорологија.Савремено ваздухопловство и метеорологија. Метеорологија и рачунари. Метеорологија и здравље људи. Странпутице метеорологије и њена будућност.

25. 10. у 19 ч

Мало ледено доба у Србији  од 14. до 19.века
Мр Наталија Јанц, метеоролог

Теме: Подаци о времену у старим српским натписима и записима. Време у доба Немањића и Лазаревића. Од битке на Косову до И и ИИ устанка. Колико је веровати старим записима


Октобарски циклус предавања:
Да ли верујемо медицини?

Предавач проф.др Зоран Радовановић

9.10. 2017. године у 19 часова

Вакцинација и њени непријатељи
Погледајте снимаk предавања >>

16.10. 2017. године у 19 часова


Прави и умишљени узроци рака


30.10. 2017. године у 19 часова


Медицина заснована на доказима и њене алтернативе


6.11. 2017. године у 19 часова


Трагање за узроком непознате болести: пример ендемске нефропатије

Предавање музејског саветника Снежане Тошеве у оквиру изложбе: Бранислав Којић - простор у селу, село у граду

Понедељак, 16. октобар, 11 сати, Галерија науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2

Током трајања изложбе 'Бранислав Којић - простор у селу, село у граду' биће организован и скуп на коме ће музејски саветник Снежана Тошева представити заоставштину Бранислава Којића.

Предавање Јелене Јовановић Симић: Струја као лек за све – афера Београдски Цајлајс 

Петак, 29. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Наука и свест: рефлексије из биоскопа, (Ciencia y conciencia: reflexión desde el cine)

Уторак, 26. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Зорице Циврић: Електрицитет и бесмртност

Понедељак, 25. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Класични апарати у методи наставе физике

Среда, 20. септембар 2017. у 18 сати, сала 'Кула'

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'. Предавач и аутор изложбе Давид Флорес Масвидал професор је природних наука из Канет де Мара из Шпаније. 

 
Предавање: Кршевити предели и пећине Републике Словачке

29. мај 2017. у 18 часова, сала 'Кула'

Предавање Петера Холубека, начелника спелеолошког одсека Словачког музеја за заштиту природе, „Кршевити предели и пећине Републике Словачке“, у оквиру отворене изложбе „Национални паркови Словачке“.


Априлски циклус предавања: ПСИХОЛГИЈА УМЕТНОСТИ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ЕСТЕТИКА 

МЕЂУСПРАТ - САЛА „КУЛА“, Скендер-бегова 51

11. април 19 часова
Естетика лепог и ружног, др Слободан Марковић, ванредни професор на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

18. април 19 часова
Да ли је публика уметник?: Иван Стојиловић 

25. април 19 часова
Зашто су анђели лоптасти?: Оливер Тошковић

9. мај 19 часова
Лепота у емоцијама посматрача: Драган Јанковић


Промоција књиге: Господин који није знао санскрит

23. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине”, којом су обележана два јубилеја – 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва,одржана је промоција књиге проф. др Снежане Вељковић о животу и делу академика Милана Јовановића Морског Господин који није знао санскрит (Лагуна, 2016)“. Скуп је поздравио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.О књизи су говорили: Др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, др Владимир Сакач, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине, Олга Марковић, музејски саветник Музеја позоришне уметности, у пензији, Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући Лагуна и Проф. др Снежана Вељковић, аутор књиге.

Предавање: Историја пловидбе Ђердапском клисуром

17. фебруар 2017. у 17 часова, Библиотека 'Центар за културу' Кладово

Организатори: Библиотека „Центар за културу“ Кладово у сарадњи са Музејом науке и технике - Београд

О значају Сипског канала, почев од његовог прокопавања у време Трајанових припрема за рат против дачанског краља Децебала, о свечаном отварању (27. септембар 1896. године), о значају Сипске локомотивске вуче, раду Ђердапске речне управе, Србији на Дунаву у првој половини 19. века, потопљеним савезничким бродовима као подводно културно наслеђе I светског рат говорили су: мр Гордана Каровић, музејски саветник Музеја науке и технике Београд и др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју, Београд.

Предавање: Др Лазар Стевановић – живот и прикљученија

14. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД одржао је предавање: Др Лазар Стевановић (1834 - 1890) – живот и прикљученија“. Др Лазар Стевановић је био окружни физикус и начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије (1888 – 1890), хонорарни професор Антропологије са хигијеном у Учитељској школи и професор Дијететике у Богословији. У Другом српско-турском рату био је први управник Велике војне болнице у Нишу. Био је члан СЛД од оснивања и члан Српског ученог друштва. Објавио је више од 50 радова из области хигијене и четири књиге.


Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, одржана је пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47:

- Ресекција желуца (Билрот ИИ) - оператор проф. др Миливоје Костић

- Операција тумора кичмене мождине - оператор доц. др Слободан Костић

- Операција карцинома клиториса - оператор др Добривоје Лукић

Филмови су снимљени под руководством проф. др Александра Ђ. Костића; а само снимање и обраду филма извршио је Коста Новаковић. Филмови су из фонда Југословенске кинотеке. Уводну реч је одржала др Јелена Јовановић Симић, аутор изложбе.

Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом

-->