Предавања

 

МПА 150 – АПРИЛ 2018

150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

 

02.04. у 18 часова

Александар Петровић, професор Културне антропологије и Историје српске науке на Универзитету у Београду

САВРШЕНА ИСТИНА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Феноменолошки метод Михаила Петровића као посебан спој филозофије и математике омогућава пресликавање потпуно различитих појава које се каузално не могу повезати. На тај начин он отвара хоризонт догађаја на коме се истина не зауставља ни на једној посебној дисциплини, већ успоставља неподељену херменеутику цикличности.  У томе је близак Кости Стојановићу и Милутину Миланковићу и у много чему представља искорак у односу на класичну научну методологију.

12.04. у 18 часова

Саша Шепец, виши кустос Музеја науке и технике и докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

ХИДРОИНТЕГРАТОР МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Хидроинтегратор или аналогна рачунска машина на принципу кретања течности није само интересантан изум у оквиру историје науке и научних инструмената, већ и сасвим оригинално педагошко средство у области математике. Израда реплике или модела појављује се као изазов за научно-технички музеј.

16.04. у 18 часова

Александра Стевановић, докторанд Историје и филозофије природних наука и технологије Универзитета у Београду

МЕТАФОРЕ, АЛЕГОРИЈЕ И АНАЛОГИЈЕ МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Књига Метафоре и алегорије представља најбољу синтезу науке и уметности од времена Основног начела Лазе Костића. Она је трезор метафора и алегорија које је Михаило Петровић сакупио и повезао у целину да би их потом инвестирао у разумевање најтежих научних и филозофских проблема. Ова књига може да пружи додатну енергију и савременом научном и уметничком раду.

23.04. у 18 часова

Новица Бабовић, уметничке асоцијације АРТ НОВА, УЛУС; аутор изложби Тајна јегуље, Открића, Лапташи, документарног филма и мултимедијалног издања о Михаилу Петровићу

ТАЈНА ЈЕГУЉЕ

Мултимедијални материјал нас води кроз главне области живота и рада Михаила Петровића Аласа. Пратићемо његове експедиције, као и његов однос према води, као животној инспирацији.

Пројекција филма Тајна јегуље: филм следи траг имагинарних пловидби Дунавом, које је својим паробродом Караш, Михаило Петровић предузимао у потрази за тајном.

30.04. у 18 часова

Весна Тодорчевић, виши научни сарадник Математичког института САНУ и ванредни професор Факултета организационих наука у Београду

МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС КАО ПОПУЛАРИЗАТОР МАТЕМАТИКЕ

Михаило Петровић објавио је више текстова, који се на популаран и педагошки начин баве оновним проблемима математике. Из ових текстова можемо и данас нешто да научимо о проблему популаризације науке, нарочито математике, те да упоредимо Петровићеве и савремене покушаје у овој области.

Трећи Циклус радионица Клавир, виолина и балерина у Музеју науке и технике

Научимо кораке неких од   Заборављених плесова Европе чији су ритмови постали део опера, балета и  инструменталних композиција многих чувених композитора уметничке музике.

Радионице ће започети кратким уводним предавањем о карактеристикама музике и игре која је на програму. Највећи део времена ће бити посвећен практичном учењу игара уз помоћ балетског педагога које ће се одвијати у пратњи живог извођења музике. Током циклуса учесници ће се опробати у шест историјских плесова различитог порекла које су значајно утицале на уметничку музику и развој балетске уметности.

О плесу ће нам говорити Љубица Перовић, предавач и виолиниста,  плесу нас учи Нина Чолановић, балетски педагог, а за музичку пратњу задужена  је Катарина Феодоровић, професор клавира.

Понедељак 19. март у 19 часова

СИЧИЛИЈАНА

Сичилијана је народни плес са Сицилије који настао из корака игре која је пратила песму. Полагани, идилични плес утицао је на уметничку музику XVII и XVIII века и врло је чест став у композицијама за гудачке инструменте.

Четвртак 22. март у 19 часова

ТАРАНТЕЛА

Тарантела је плес из јужне Италије који је настао из исцрпљујуће игре за коју се сматрало да лечи оболеле од уједа паука. Постоји мишљење да игра Тарантела представља  остатак Дионизијског култа који је, кроз овај плес, сачувало грчко становништво настањено у овом делу Италије.

Четвртак 19. април  у 19 часова

МЕНУЕТ

Француска народна игра Менует у време Луја XIV постаје омиљени дворски плес . Игра суздржаних, грациозних покрета, која се преко сто година плесала широм Европе, оставља значајни траг на уметничку музику и након XVIII века.

Четвртак 26. април  у 19 часова

ГАВОТА

Француска народна игра Гавота постаје дворски плес крајем XVI века. Шармантна, грациозна и жива игра често је праћена  пантомимским фигурама плесача. Гавота је, као и Менует, била саставни део француске опере, балета као и  чест истоимени став инструменталних композиција.

Четвртак 17. мај  у 19 часова

ПОЛОНЕЗА

Полонеза је један од назива за пољски народни плес који је познат од XVI века. Спори плес, достојанственог корака постаје дворска и салонска игра током XVII и XVIII века. Полонеза је, као и Мазурка, нашла своје место у уметничкој музици а свој највећи домет достигле су у клавирским делима  великог пољског композитора и родољуба – Фредерика Шопена.

Петак 25. мај  у 19 часова

МАЗУРКА

Пољска игра карактеристичног пунктираног ритма, брзог темпа, инспирише велике барокне композиторе Баха и Телемана. Назив плеса, Мазурка, настаје много касније него сама игра и  означавао је више сродних игара различитог темпа. Игру Мазурка срећемо у операма и балетима руског композитора П. И. Чајковског.

Промоција књиге 'Вариола вера', аутора Зорана Радовановића

Понедељак, 5. март 2018. у 19 часова

Позивамо вас на промоцију књиге Variola vera, аутора Зорана Радовановића, редовног професора епидемиологије и публицисте.

На промоцији ће говорити Горан Марковић, режисер, Данијела Давидов, новинарка „Политике“ и Зоран Радовановић, аутор

Улаз је бесплатан, из Добрачине 51

 

Два предавања у оквиру Балканског архитектонског бијенала

Среда, 20. децембар у 18 часова

Researching sound in sacral architecture of Balkans, др Зорана Ђорђевић
(предавање је на енглеском језику)

Петак, 22 децембар у 18 часова

Регионализам у савременој српској архитектури, др Игор Марић, научни саветник


Децембарски циклус предавања:  Човек и клима

4. 10. у 19 ч

Колико се клима мења?
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: Критеријуми промене климе. Инструментална мерења, записи и реконструкције. Трендови  температуре у последњих 2000 година. Тренд температуре и падавина у Београду у инструменталном периоду.

11. 10. у 19 ч

Геомагнетна  активност  и атмосферски фронтови
Недељко Тодоровић, метеоролог

Теме: ктивност Сунца. Експлозије и ерупције на Сунцу. Интерпланетарно магнетно поље и Сунчев ветар. Ударни таласи честица Сунчевог ветра. Магнетне буре на Земљи. Индекс геомагнетне активности. Хладни фронтови у атмосфери Земље. Корелација геомагнетне активност и пролазака хладних атмосферских  фронтова преко Београда. Прогноза хладних фронтова.

18. 10. у 19 ч

Метеоролошке занимљивости кроз историју
Проф. др Миливој Б. Гаврилов, метеоролог

Теме: Како ради атмосфера. Откриће Америке: Прва насељавање Америке, Викиншка путовања,  Колумбова путовања. Ветар, Њутн, Халеј и настанк Британске империје. Кримски рат. Први лет авионом браће Рајт и метеорологија.Савремено ваздухопловство и метеорологија. Метеорологија и рачунари. Метеорологија и здравље људи. Странпутице метеорологије и њена будућност.

25. 10. у 19 ч

Мало ледено доба у Србији  од 14. до 19.века
Мр Наталија Јанц, метеоролог

Теме: Подаци о времену у старим српским натписима и записима. Време у доба Немањића и Лазаревића. Од битке на Косову до И и ИИ устанка. Колико је веровати старим записима


Октобарски циклус предавања:
Да ли верујемо медицини?

Предавач проф.др Зоран Радовановић

9.10. 2017. године у 19 часова

Вакцинација и њени непријатељи
Погледајте снимаk предавања >>

16.10. 2017. године у 19 часова


Прави и умишљени узроци рака


30.10. 2017. године у 19 часова


Медицина заснована на доказима и њене алтернативе


6.11. 2017. године у 19 часова


Трагање за узроком непознате болести: пример ендемске нефропатије

Предавање музејског саветника Снежане Тошеве у оквиру изложбе: Бранислав Којић - простор у селу, село у граду

Понедељак, 16. октобар, 11 сати, Галерија науке и технике САНУ, Ђуре Јакшића 2

Током трајања изложбе 'Бранислав Којић - простор у селу, село у граду' биће организован и скуп на коме ће музејски саветник Снежана Тошева представити заоставштину Бранислава Којића.

Предавање Јелене Јовановић Симић: Струја као лек за све – афера Београдски Цајлајс 

Петак, 29. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Наука и свест: рефлексије из биоскопа, (Ciencia y conciencia: reflexión desde el cine)

Уторак, 26. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Зорице Циврић: Електрицитет и бесмртност

Понедељак, 25. септембар, 18 сати

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'.

Предавање Давида Флореса: Класични апарати у методи наставе физике

Среда, 20. септембар 2017. у 18 сати, сала 'Кула'

Предавање се одржава у оквиру изложбе 'Старе искре за нове наде'. Предавач и аутор изложбе Давид Флорес Масвидал професор је природних наука из Канет де Мара из Шпаније. 

 
Предавање: Кршевити предели и пећине Републике Словачке

29. мај 2017. у 18 часова, сала 'Кула'

Предавање Петера Холубека, начелника спелеолошког одсека Словачког музеја за заштиту природе, „Кршевити предели и пећине Републике Словачке“, у оквиру отворене изложбе „Национални паркови Словачке“.


Априлски циклус предавања: ПСИХОЛГИЈА УМЕТНОСТИ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ЕСТЕТИКА 

МЕЂУСПРАТ - САЛА „КУЛА“, Скендер-бегова 51

11. април 19 часова
Естетика лепог и ружног, др Слободан Марковић, ванредни професор на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду

18. април 19 часова
Да ли је публика уметник?: Иван Стојиловић 

25. април 19 часова
Зашто су анђели лоптасти?: Оливер Тошковић

9. мај 19 часова
Лепота у емоцијама посматрача: Драган Јанковић


Промоција књиге: Господин који није знао санскрит

23. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине”, којом су обележана два јубилеја – 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва,одржана је промоција књиге проф. др Снежане Вељковић о животу и делу академика Милана Јовановића Морског Господин који није знао санскрит (Лагуна, 2016)“. Скуп је поздравио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.О књизи су говорили: Др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, др Владимир Сакач, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине, Олга Марковић, музејски саветник Музеја позоришне уметности, у пензији, Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући Лагуна и Проф. др Снежана Вељковић, аутор књиге.

Предавање: Историја пловидбе Ђердапском клисуром

17. фебруар 2017. у 17 часова, Библиотека 'Центар за културу' Кладово

Организатори: Библиотека „Центар за културу“ Кладово у сарадњи са Музејом науке и технике - Београд

О значају Сипског канала, почев од његовог прокопавања у време Трајанових припрема за рат против дачанског краља Децебала, о свечаном отварању (27. септембар 1896. године), о значају Сипске локомотивске вуче, раду Ђердапске речне управе, Србији на Дунаву у првој половини 19. века, потопљеним савезничким бродовима као подводно културно наслеђе I светског рат говорили су: мр Гордана Каровић, музејски саветник Музеја науке и технике Београд и др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју, Београд.

Предавање: Др Лазар Стевановић – живот и прикљученија

14. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД одржао је предавање: Др Лазар Стевановић (1834 - 1890) – живот и прикљученија“. Др Лазар Стевановић је био окружни физикус и начелник Санитетског одељења Министарства унутрашњих дела Краљевине Србије (1888 – 1890), хонорарни професор Антропологије са хигијеном у Учитељској школи и професор Дијететике у Богословији. У Другом српско-турском рату био је први управник Велике војне болнице у Нишу. Био је члан СЛД од оснивања и члан Српског ученог друштва. Објавио је више од 50 радова из области хигијене и четири књиге.


Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, одржана је пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47:

- Ресекција желуца (Билрот ИИ) - оператор проф. др Миливоје Костић

- Операција тумора кичмене мождине - оператор доц. др Слободан Костић

- Операција карцинома клиториса - оператор др Добривоје Лукић

Филмови су снимљени под руководством проф. др Александра Ђ. Костића; а само снимање и обраду филма извршио је Коста Новаковић. Филмови су из фонда Југословенске кинотеке. Уводну реч је одржала др Јелена Јовановић Симић, аутор изложбе.

Пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47.

9. фебруар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине, којом се обележавају два јубилеја - 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, одржана је пројекција медицинских филмова снимљених 1946/47:

- Ресекција желуца (Билрот ИИ) - оператор проф. др Миливоје Костић

- Операција тумора кичмене мождине - оператор доц. др Слободан Костић

- Операција карцинома клиториса - оператор др Добривоје Лукић

Филмови су снимљени под руководством проф. др Александра Ђ. Костића; а само снимање и обраду филма извршио је Коста Новаковић. Филмови су из фонда Југословенске кинотеке.

Уводну реч је одржала др Јелена Јовановић Симић, аутор изложбе.

Предавање: Зашто нам је Тесла потребан

7. фебруар 2017. у 19 часова

Предавање је уаказало на битне чиниоце и аспекте животног и научног развојног пута Николе Тесле који га чине инспиративним и значајним за човека данашњице. Виши кустос у Музеју науке и технике у Београду, Зорица Циврић, у свом излагању, посветила је пажњу његовим револуционарним проналасцима и изумима који су трајно утицали на човечанство као што су обртно магнетно поље, полифазни систем, асинхрони мотор, Теслин трансформатор, систем преноса електричне енергије на даљину. Публици су представљене и околности у којима се Тесла бавио својим истраживањима, да на основу предочених услова направи поређење са савременим цивилизацијским, технолошким околностима и донесе закључак о месту научног и идеалистичког прегалаштва.
 

Предавање др Јована Николића

3. фебруар 2017. у 18 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине”, којом се обележава 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва, проф. др Јован Николић  је одржао предавање:

„Допринос наших научника у откривању узрока балканске ендемске нефропатије и тумора горњег уротела“.

Предавање о животу и делу Владана Ђорђевића

26. јануар 2017. у 17 часова, Галерија науке и технике САНУ

У оквиру програма изложбе Великани српске медицине”, ауторка изложбе др Јелена Јовановић Симић одржала је предавање:

„Живот и дело Владана Ђорђевића (1844 - 1930)'

Децембарски циклус предавања: Метеорологија - наука за сва времена

„Од Коперника до коперниканског принципа - кратка историја астрономије“

Циклус предавања посвећен је развоју астрономске мисли о 'центру свемира' од геоцентричног и хелиоцентричног система, до описа васионе као целине 'исте у свакој тачки и у ком год правцу погледали'.

Говориће се и о великој дебати – да ли је Млечни пут само једна међу милијардама посматраних галаксија као и како би, на основу савремених астрономских сазнања, требало да изгледа наша галаксија за неког далеког посматрача? Постоје ли алтернативе прихваћеном космолошком моделу Великог праска и шта овај модел значи за судбину свемира? Која су савремена астрономска открића а на која питања одговоре још увек чекамо?

5. децембар 2016. у 19 часова

СУНЧЕВ СИСТЕМ: НЕКАД И САД, доц. др Бојан Новаковић (Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду)

12. децембар 2016. у 19 часова

ПРЕДАВАЊЕ НАША ГАЛАКСИЈА - МЛЕЧНИ ПУТ, проф. др Дејан Урошевић (Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду)

19. децембар 2016.у 19 часова

ВЕЛИКА ДЕБАТА И РАЂАЊЕ ВАНГАЛАКТИЧКЕ АСТРОНОМИЈЕ, доц. др Бојан Арбутина (Катедра за астрономију, Математички факултет, Универзитет у Београду)

26. децембар 2016. у 19 часова

ОД ВЕЛИКОГ ПРАСКА ДО ВЕЛИКОГ ХЛАЂЕЊА, проф. др Тијана Продановић (Департман за физику, Природно-матаматички факултет, Универзитет у Новом Саду)

Новембарски циклус предавања: Метеорологија - наука за сва времена

МЕЂУСПРАТ - САЛА „КУЛА“, Скендер-бегова 51

Циклусом „МЕТЕОРОЛОГИЈА – НАУКА  ЗА СВА ВРЕМЕНА“ предавачи ће покушати да одговоре на питања: Како клима зависи од нас а како ми зависимо од климе? Шта су природне климатске варијације и који су антропогени утицаји на промене? Каква је била клима у прошлости? Шта је Сунчев ветар? Какав је значај гасова са ефектом стаклене баште?

7. новембар 2016. у 19 часова

ПУТОВАЊЕ ВРЕМЕНА КРОЗ ВРЕМЕ, Мр Наталија Јанц, дипл. метеоролог

Теме предавања: Приказ проналазака првих метеоролошких инструмената. Пут развоја мисли и дела у метеорологији у Србији од просветитеља, оснивања Метеоролошке опсераваторије до Милутина Миланковића. Утицај климатолошких промена на историјске догађаје.

14. новембар 2016. у 19 часова

ВРЕМЕ И КЛИМА НА ЗЕМЉИ – ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА, Проф. др Миливој Гаврилов, дипл.метеоролог

Садржај: Метеорологија, порекло и дефиниција. Историјски преглед. Атмосфера. Шта су то време и клима? Светска метеоролошка организација. Природне варијације климе. Антропогени утицаји. Време и клима код нас.

21. новембар 2016. у 19 часова

ЧОВЕК ИЛИ СУНЦЕ, ПИТАЊЕ ЈЕ САД?, Недељко Тодоровић, дипл. метеоролог

Садржај: Уводне напомене о климатским чиниоцима и модификаторима. Приказ реконструкције климе у прошлости. Веза Сунчеве активности и климе. Значај гасова са ефектом стаклене баште. Периоди циркулације у атмосфереи Земље. Периоди цуркулације Сунчеве активности.

28. новембар 2016. у 19 часова

ДА ЛИ КИША И СНЕГ НАСТАЈУ ИЗ ВРЕЛИНЕ СУНЦА?, Недељко Тодоровић, дипл. метеоролог

Садржај: Енергије Сунца, Земље и човека. Пренос енергије од Сунца до Земље и њено дејство и испољавање у атмосфери Земље. Хемијски састав Сунчевог ветра. Озонске “рупе”. Хипотеза о настанку облака и кише из Сунчевог ветра. 

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Октобарски циклус предавања: Олимпизам и друштвени прогрес

Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Како начела олимпизма доприносе напретку у друштву, како друштво може да подржи спортисте и тимове, од чега зависе резултати,  какву улогу у том процесу има наука, шта стоји иза успеха или неуспеха спортиста на Олимпијским играма и да ли је далеки Токио 2020. године већ сасвим близу или су припреме већ одмакле?  

10. октобар у  19 часова

ОЛИМПИЗАМ И УЧЕШЋЕ НА ИГРАМА ОЛИМПИЈАДЕ

Др Бранислав Јевтић, професор Универзитета у Београду на Факултету спорта и физичког васпитања и Др Саша Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и декан Факултета спорта и физичког васпитања

17. октобар у  19 часова

ПРЕДРАГ И НЕНАД  МАНОЈЛОВИЋ – ОЛИМПИЈЦИ И ЛИДЕРИ ДРУШТВЕНОГ ПРОГРЕСА

Др Бранислав Јевтић, професор Универзитета у Београду на Факултету спорта и физичког васпитања. Спортски директор и шеф Делегације ОКС на ОИ у Лондону 2012

Сарадници Предрага и Ненада Манојловић

24. октобар у  19 часова

ПРАКСА И ТЕОРИЈА  – НОВИ ОЛИМПИЈСКИ ЦИКЛУС

Др Душко Илић, професор Универзитета у Београду на Факултету спорта и физичког васпитања, научни консултант и тренер олимпијских победника

Др Саша Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и декан Факултета спорта и физичког васпитања

31. октобар у 19 часова

СРПСКА ОЛИМПИЈСКА ВРЕДНОСНА АГЕНДА (СОВА) 2020

Др Бранислав Јевтић, професор Универзитета у Београду на Факултету спорта и физичког васпитања. Спортски директор и шеф Делегације ОКС на ОИ у Лондону 2012

Др Душко Илић, професор Универзитета у Београду на Факултету спорта и физичког васпитања, научни консултант и тренер олимпијских победника

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Јунски циклус предавања: ПОЛИМЕРИ СВУДА ОКО НАС

Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Шта је заједничко за ДНК, кератин, пиво, подмлађивање, патике и пластичне кесе? Предавачи са Хемијског факултета Универзитета у Београду упутиће нас у полимере – једињења најшире, а сваким даном све шире и разноврсније примене са којима смо свакодневно у контакту и од којих смо и сами, делом сачињени.

6. јуни у 19 часова

Протеини: влакна и лопте - од структуре до улоге, др Љуба Мандић, Катедра за биохемију

13. јуни у 19 часова

Необичне и обичне употребе угљених хидрата - чему дугујемо укус хране?, др Зоран Вујчић, , Катедра за биохемију

20. јуни у 19 часова

Наноформе угљеника - полимери или не?, др Драгана Милић, Катедра за органску хемију

27. јуни у 19 часова

Полиуретани у спорту – материјал за шампионе, др Горан Роглић, Катедра за примењену хемију

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Предавањe: Како одржавати и задржавати музејску публику

27. мај 2016. у 14 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Предавач: др Милица Божић Маројевић, генерални секретар Центра за музеологију и херитологију

Последње предавање у склопу циклуса Савремене кустоске праксе кроз призму нове музеологије биће посвећено раду са публиком. Како комуницирати баштину, како заинтересовати посетиоце да дођу у музеј и још важније - како их мотивисати да буду верна публика која се враћа, разматраће се кроз бројне примере добре праксе. Кроз практичан рад након предавања, креираће се план развоја публике и стратегије презентације изложби.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Предавањe: Управљање збиркама и коришћење наслеђа

13. мај 2016. у 14 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Предавач: др Милица Божић Маројевић, генерални секретар Центра за музеологију и херитологију

На трећем предавању у склопу циклуса Савремене кустоске праксе нове музеологије разговараће се о (зло)употреби наслеђа и управљању збиркама. Пратећи историјски развој колекција, те генезу институционализације музеја, говориће се и о предметима прибављеним пљачком, освајањима, ратним пленом и поклонима. Разматрање савремених управљачких модела биће увод у проблеме креирања и неговања (верне) публике.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Предавањa: Хидротехничко наслеђе Војводине

11. мај 2016. у 18 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

БАЧКИ КАНАЛ –  НАСЛЕЂЕ У ФУНКЦИЈИ ТУРИЗМАдр Мирјана Ђекић, етнолог - конзерватор, Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

ГРАДИТЕЉСКО И ХИДРОТЕХНИЧКО НАСЛЕЂЕ војводинеБранислав Милић, етнолог - конзерватор, Завод за заштиту споменика културе Зрењанин

С обзиром да територија Војводине спада у подручја природе изузетно богата водама, данашњој уређености водног режима претходили су бројни хидротехнички подухвати једнако везани како за омогућавање безбедне пловидве, тако и за одбрану од поплава. За те потребе је од почетка 18. па све до друге половине 20. века подигнут велики број устава, бродских преводница и црпних станица на парни и дизел погон, од којих је добар део очуван, а један део још у функцији првобитне намане. 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Предавање: Од 'музеја храма' до 'музеја форума', нови музеолошки интерпретативни модели

6. мај 2016. у 13 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Предавач: др Милица Божић Маројевић, генерални секретар Центра за музеологију и херитологију

На другом предавању у оквиру серијала 'Савремене кустоске праксе кроз призму нове музеологије' разговараћемо о новим музеолошким интерпретативним моделима којима се музеј од (пасивног) храма претвара у (активни) форум и постаје истински значајан друштвени актер. С тим у вези, осврнућемо се и на промењену улогу музејског предмета у 'музејима без зидова' и оним без предмета, на значај истраживања, тумачења, испитивања контекста и, коначно, изложбене презентације.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Предавање: Инустријско наслеђе Србије 1804-1918.

4. мај 2016. у 18 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Предавач: мр социологије рада Владимир Анђелковић

Предавањe је организовано у склопу изложбе Индустријско наслеђе Србије, фотографа-документариста из Завода за заштиту споменика културе, чланова Секције фотографа Друштва конзерватора Србије.

+ Промоција публикације ПРЕПОРУКЕ за стварање и управљање дигиталном фото-документацијом у институцијама заштите културног наслеђа Србије (уредници: Марија Аћимовић, Снежана Неговановић)

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Предавање: Постулати нове музеологије

22. април 2016. у 13 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Предавач: др Милица Божић Маројевић, генерални секретар Центра за музеологију и херитологију

У првом од четири предавања у склопу циклуса Савремене кустоске праксе кроз призму нове музеологије бавићемо се суштином кустоског посланства у савременом тренутку. Покушаћемо да откријемо шта то значи бити кустос који прати и примењује постулате нове музеологије и које резултате можемо тако да постигнемо. Такође, кроз примере успешних изложби и пројеката у Србији и у свету доћи ћемо до закључка где се тренутно налазимо у оквирима међународне музеологије, где предњачимо, где заостајемо, те како убудуће унапређивати наше кустоско деловање.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Предавање: Музика - лек без нежељених ефеката?

11. април 2016. у 18 сати, Скендер-бегова 51 (Улаз из Добрачине 51)

Модератори и предавачи: Проф. др Предраг М. Митровић, кардиолог, Ургентни центар, Клинички центар Србије, Београд и Мр Александра Паладин, музиколог, Радио Београд 1, РТС.

Гости предавачи: Мр Вера Миланковић, композитор, Факултет музичке уметности, Универзитет уметности у Београду и Гордана Ачић, психолог, музички педагог, МШ Војислав Ву

Контакт

Слободанка Шибалић, кустос
Центар за едукацију
slobodanka.sibalic@muzejnt.rs
тел: 3037 851

Музеј организује предавања из различитих области науке и технике која су обједињена у тематске циклусе и намењена  разноврсној публици.

Предавања се одржавају сваког понедељка, а предавачи су стручњаци из разних области.