Изложба о једном од најзначајнијих југословенских и српских индустријских дизајнера

ГОЈКО ВАРДА: ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА ПОСВЕЋЕНИХ  ДИЗАЈНУ

 Дизајн је обликовање и стварање
у духу људских потреба
“ – Гојко Варда

Музеј науке и технике – Београд представља изложбу Гојко Варда: шездесет година посвећених  дизајну, о Гојку Варди, једном од најзначајнијих југословенских и српских индустријских дизајнера, ауторке Милене Врзић Бешић, кустоскиње Музеја. Дизајн поставке је осмислила Невена Продановић.

Гојко Варда је међу малим бројем југословенских и српских дизајнера чија су остварења вредна пажње и који су оставили уметнички траг у индустрији. Вишедеценијски рад Гојка Варде у области индустријског дизајна, као и богат стваралачки опус и тежња да у индустријску производњу уведе виши квалитет најбоља су потврда његове стваралачке личности и сведочи о особи која је цео свој живот и професионалну каријеру посветила дизајну.

Ретки су примери са простора бивше Југославије да  један дизајнер до те мере материјализује своје идеје, упркос околини која није увек схватала значај његовог рада, што је утолико важније, када се зна да са наших простора и нема много значајних стваралаца у овој области.

На изложби ће бити приказан ексклузивни материјал који се излаже по први пут, од пројеката за ентеријере и уникатних остварења, до пројеката за многе производе који су се серијски производили у фабрикама.

Посетиоци ће имати прилику да виде Вардине ручно рађене моделе, као и изведена решења која су прихваћена за широку производњу, као што су INSA сатови, затим рачунар GALAKSIJA, чије је кућиште дизајнирао за Електронику инжењеринг, булдожер-гусеничар TG-90 за 14. ОKTOBAR из Крушевца, расхладне уређаје различитих намена за Југострој, разне кућне апарате за INEX BORAC, лампе за Ваљаоницу бакра Севојно, стерилизатор за Хидротехнику из Кладња, намештај за Завод примењених уметности, као и многа друга решења. Не зна се тачан број радова и пројеката које је Варда израдио, али се зна да је радио и сарађивао са преко сто фирми и фабрика. Један од првих ентеријера које је пројектовао и на који је веома поносан је прва фото-радња у Београду, Cinephoto, која се налазила у згради палате Албанија. Радио је и за стране фирме, попут Viners of Sheffield из Лондона, за коју је дизајнирао прибор за јело.

За разлику од многих стваралаца, Варда је грађу, предмете, фотографије, преписку и текстове посвећене његовом раду, као и каталоге, систематично прикупљао и чувао. Захваљујући таквом његовом односу према сопственом опусу, велики део материјала је не само по први пут изложен, већ је отворено једно ново поље за будућа истраживања историје дизајна у Србији.

 

БИОГРАФИЈА ГОЈКА ВАРДЕ

Гојко Варда, архитекта унутрашње архитектуре, дизајнер и педагог, рођен је 1936. године у Београду. Године 1955. је завршио гимназију, а 1960. је дипломирао на Одсеку за унутрашњу архитектуру на Академији за примењене уметности у Београду. Од студентских дана па до данас, Варда није престајао да се усавршава. Посвећеност послу чинила га је врсним индустријским дизајнером, о чему могу да посведоче и разна признања и награде која је добио, као и многи чланци у којима се писало о његовом раду. Варда је сам израђивао моделе за своје предмете, што је показало да је велики познавалац материјала и врстан мајстор. Награда која је нарочито утицала на његово животно стваралаштво и схватање значаја школског система у области дизајна, била је Фордова стипендија за дизајн коју је добио на конкурсу Института за интернационално образовање (I.I.E – Institute of International Education) из Њујорка 1963. године. То путовање му је пружило прилику да се упозна и сарађује са значајним именима архитектуре и дизајна, како домаћим тако и страним. Добитник Фордове стипендије био је и његов колега из Словеније Нико Краљ, који је са Вардом и још двојицом колега из Шпаније и Аустрије, обилазио многе школе, музеје и бирое по Америци. Тада је пријатељство и сарадња са Ником Краљем остварена и за будућа времена. На изложби ће посетиоци имати прилику да виде по први пут изложен фото-материјал, писма и документа изузетно значајних дизајнера, архитеката и институција са тог путовања младих колега.

Вардин значајан допринос се не огледа само у дизајну, већ и у стварању школе и образовању младих дизајнера. Варда је био један од оснивача средње стручне школе, данашње Школе за дизајн на Дедињу. Иницијатива да се школа оснује покренута је 1962. године, а у њу су била укључена врло значајна имена попут Драгослава Стојановића Сипа, Радмиле Лазаревић, Небојше Митрића, Љубомира Павићевића Фиса, Андре Миленковића и Ђорђа Горбунова. Школа је основана 11. маја 1963. године уз подршку Скупштине града Београда, под називом Школа за ликовне технике. На самом почетку рада школе многи значајни страни дизајнери и архитекте, као што су Виктор Папанек (Victor Joseph Papanek) и Џеј Даблин (Jay Doblin), одали су признање за такав наставни план, што се може  видети у књизи утисака Школе. Варда је од 1964. године био професор и шеф Одсека индустријских производа, а од 1972. године је преузео положај директора Школе, на ком је својим радом доприносио све до одласка у пензију. Као педагог, Варда је научио многе генерације диломираних техничара дизајна не само да гледају на дизајн правим очима, већ и да виде и процењују његове вредности. Он је подстицао њихово стваралаштво и радозналост, правилно усмеравајући њихов таленат и склоности који младим генерацијама не недостају. Своје знање о педагошком и професорском раду делио је на разним конгресима и предавањима и за њега је добио многа признања.

Након шездесет година посвећености дизајну, Гојко Варда и данас ствара и скицира са истим жаром као и на почетку каријере. Његова сећања и размишљања о индустријском дизајну су и даље свежа, аутентична и инспиративна.