Фестивал С.У.Т.Р.А. 2017


Фестивал С.У.Т.Р.А. (Спој Уметности, Технологије, Разноврсног и Аутентичног) представља уметнике, институције, концепте и пројекте који истражују везу уметности, науке и технологије кроз изложбу, разговоре, презентације и интерактивне радионице. Фестивал истражује граничења, спајања, прожимања и сажимања технологије, уметности и друштва, анимирајући заједницу у циљу развоја науке и уметности, и указујући на то да су наука и уметност незаобилазни део свакодневице, да оно што је данас научни или уметнички експеримент С.У.Т.Р.А. може постати свакодневица.

 

 МАШИНА

… у машинама постоје људске вредности које нисмо претпостављали да постоје… Огромне материјалне промене које је машина увела у наше физичко окружење можда су дугорочно мање важне него њени духовни доприноси нашој култури.

(Луис Мамфорд, „Драма машина”, Скрибнер, 1930)

Од првог појављивања Фестивал С.У.Т.Р.А. се трудио да кроз представљање локалних иницијатива допринесе јачању домаћих иницијатива које истражују везу уметности, науке и технологије. Данас већ можемо говорити о постојању сцене, што се могло видети и на прошлогодишњем Фестивалу. Осим домаћих стваралаца, на Фестивалу су од почетка учествовали и гости из иностранства, као референтне тачке. Међу њима издвајају се појединци, институције и групе који су присутни на светској сцени у последњих двадесет година: RIXC (Латвија), Научни филмски фестивал из Њујорка, ММЦ КИБЛА (Словенија), Дејна Силина (Латвија), Хрвоје Хиршл (Хрватска), Саша Спачал и Анил Подгорник (Словенија), Моника Поцрњић (Словенија), Крис Брукмајер (Аустрија), Блажо Ковачевић (САД), The Eyewriter (САД), Zimoun (Швајцарска), Фло Кауфман (Швајцарска) и др.

Овогодишњи Фестивал по први пут има унапред одређен тематски фокус – машину. Појам и историја машине сежу далеко у људску историју и нераздвојни су део човековог техничко-технолошког и духовног напретка. Међутим, редефинисање овог појма и преиспитивање нове улоге машине битни су процеси који су неопходни за савремено схватање улоге машине, како у научном, тако и у уметничком смислу. Са садашње тачке гледишта, галопирајућим темпом се иде у правцу губљења њених досадашњих механичких, опипљивих карактеристика. Ми данас, са једне стране, говоримо o софистицираним машинама које су директно повезане са људским мозгом (brain-machine interface), а са друге, о алгоритмима који замењују људе у свакодневној комуникацији на интернету.

Стога су предавања на Фестивалу посвећена сагледавању феномена машине са позиција филозофкиње, уметника-теоретичара, те истраживача нових медија – програмера и композиторке. Они ће покушати да одговоре на питања шта машину чини машином, како се схватање машине мењало кроз историју, каква је улога машине у праксама савремене уметности, да ли је знање информатике важно колико и знање језика, како се новим медијима и дигиталним технологијама обликују масовни покрети, како вештачка интелигенција и машинско учење утичу на наше ставове и вредности, колико ће нам још бити потребно до коначне хуманизације машине, те на подједнако важна питања – како се у оваквом свету снаћи, како га разумети и како у њему стварати.

Поред теоријског дела Фестивала, посетиоцима су понуђене и радионице. На првој, учесници ће све оно што се данас ради помоћу машина, у електронском облику, представити на аналоган начин, као скулптуру. Тако ће истовремено научити да размишљају научно, а да комуницирају уметнички, емоционално. На другој радионици учесници ће развијати математичке формуле за хеклање правилних многоуглова. Идеја је да учесници кроз међусобну интеракцију проникну у процес стварања интуитивног алгоритма, што жене које се баве ручним радовима раде вековима уназад, али и у процес алгоритамског размишљања које се развија цртањем и визуализацијом модела, прављењем формуле и испробавањем.

У изложбеном делу програма Фестивала представљена је естетика дигиталног доба, 14 радова од 13 уметника, из четири земље. Сви они користе дигиталну технологију као средство за изражавање ставова, осећања и жеља. Питање какав је утицај дигиталне револуције на људски идентитет и понашање представља основу за тематски оквир изложених радова. Истражујући нове начине комуникације, уметници ангажовано и критички преиспитују однос технологије и друштва. Почетна позиција је човек, као друштвено и духовно биће, у мрежи неолиберално-капиталистичких позиција, у потрази за смислом у понуђеним колективним идентитетима. Дигитална технологија деконструише наш идентитет подстичући нас на свакодневно рекреирање. Наша слобода се огледа у избегавању преузимања понуђених модела, а наши идентитети су често крхки, недоречени и привремени јер све мање простора остављамо за саморефлексију, размишљање. Човек се данас одређује у односу на дигитално окружење у ком је интернет постао стање ума, на личном и колективном нивоу. За нове генерације виртуелни и реални свет су нераздвојни делови једне те исте, обједињене стварности.

Иван Станић, аутор и кустос Фестивала

ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА С.У.Т.Р.А. 2017.

 

ИЗЛОЖБА

31. мај – 13. јун 2017. године > Галерија „Александар Деспић“, Музеј науке и технике – Београд

Учесници:
НАТАША ТЕОФИЛОВИЋ (СРБИЈА), ХРВОЈЕ ХИРШЛ (ХРВАТСКА), СТЕВАН КОЈИЋ (СРБИЈА), СВЕТЛАНА МАРАШ (СРБИЈА), ИЗВАНРЕДНИ БОБ (СРБИЈА), ДЕЈАН ВРАЧАРЕВИЋ (СРБИЈА), ВУКАШИН СТАНЧЕВИЋ, НЕМАЊА ЛАЗИЋ (СРБИЈА), НИНА ТОДОРОВИЋ (СРБИЈА), ИСИДОРА ТОДОРОВИЋ (СРБИЈА), ТАЊА ВУЈИНОВИЋ (СЛОВЕНИЈА), ДРАГАН ИЛИЋ (СРБИЈА), ПЕТАР ДЕЛИЈЕВИЋ (ЦРНА ГОРА) и raum.null (СРБИЈА, АУСТРИЈА)

ПРЕДАВАЊА

2. јун у 19 сати > СВЕТЛАНА МАРАШ: Поетика музичке машинерије, Сала „Кула” , Музеј науке и технике – Београд

8. јун у 19 сати > УРОШ КРЧАДИНАЦ: Пропагандне машине: нови уредници нису људи него алгоритми, Сала „Кула” , Музеј науке и технике – Београд

13. јун у 19 сати > МИЉАНА МИЛОЈЕВИЋ: Од полуге до мислеће машине, Сала „Кула” , Музеј науке и технике – Београд

РАДИОНИЦЕ

3. јун у 12.30 сати > Ивана Ђокић и Милена Животић Илић: Математика хеклања

11. јун у 12 сати > УРОШ КРЧАДИНАЦ: Дата скулптуре: вајари база података

ПЕРФОРМАНСИ

31. мај у 19.30 сати > Представљање музичког пројекта „Wounded Healer” (Filip Xavi и raum.null), Галерија „Александар Деспић“, Музеј науке и технике – Београд

2. јун у 20 сати > „The Drone Experience” - перформанси уживо, студенти IV године Факултета драмских уметности, Галерија „Александар Деспић“, Музеј науке и технике – Београд

10. јун у 20 сати > raum.null - „Dark matters” перформанс уживо, Галерија „Александар Деспић“, Музеј науке и технике – Београд