Документација


Израда музејске документације има улогу у дефинисању, научном тумачењу, образовању, заштити, конзервацији, планирању, ревитализацији и управљању наслеђeм.

У оквиру интерног деловања, а у складу са својом основном делатношћу, у Музеју науке и технике је, ради планиране аквизиције и свих других послова везаних за заштиту фонда, спроведена реорганизација музејског фонда. Након вишегодишњег рада на прикупљању и формирању фонда, указала се потреба за новом организацијом и систематизацијом целокупног музејског посла кроз концепцију развоја стручних одсекa Музеја науке и технике, подељених у 16 посебних целина. Одсецима су дате нумеричке вредности од 1 до 16, а затим су ознаке интегрисане у документациони систем Музеја.

1. Одсек аудио-визуелне технике, 2. Одсек мерења и рачунања, 3. Одсек комуникација, 4. Одсек материјала и технологије, 5. Одсек машинства и механике, 6. Одсек електрицитета, електротехнике и електронике, 7. Одсек eнергије – Одељење електропривреде, 8. Одсек архитектуре и градитељства, 9. Одсек саобраћаја и транспорта, 10. Одсек Човек и његово окружење, 11. Одсек историје српске медицине, 12. Одсек астро-гео наука, 13. Одсек аутоматике и роботике, 14. Одсек заштите животне средине, 15. Одсек индустријског наслеђа, 16. Одсек индустријског дизајна.

Матични регистар научнотехничких културних добара

У оквиру послова матичности (надлежности музеја за одређену врсту грађе), у Музеју науке и технике води се и Матични регистар – евиденција научнотехничких културних добара из области историје науке и технике на територији Србијe. На основу података из стручног надзора, који Музеј науке и технике врши од 2000. године над научнотехничком музејском грађом на територији Србије, евидентирано је 46 400 предмета из области историје науке и технике.

Интегрална заштита

Пронађена је могућност да се, у односу на важеће законе код нас, покретна и непокретна културна добра ставе под интегралну заштиту јединственим правним актом којим се гарантује заштита непокретног добра и покретних добара која се у њему налазе. Тако су створени почетни услови који би даљим радом на осмишљавању и планирању послова интегралне заштите, промоције и популаризације научнотехничке баштине омогућили да се и Србија, са својим научним, техничким и индустријским наслеђем и на тај начин с регионалном рутом индустријског наслеђа, прикључи светским и европским организацијама као што су ERIH, TICCIH, E-FAITH и др.

Културна добра ван музејског фонда

Музеј науке и технике je на основу Закона о културним добрима из 1994. године и Решењем о надлежности из 1995. године постао установа заштите надлежна за ову врсту  музејске грађе. Један од послова у оквиру матичног деловања је и утврђивање културних добара која нису у поседу Музеја, већ могу бити власништво различитих установа или појединаца. На тај начин је до сада  заштићено 85 предмета.Они су уведени у књигу – Регистар културних добара ван музејског фонда, а њихово стање се прати кроз стручни надзор који се обавља једном годишње.

На овај начин Музеј науке и технике штити веома вредне предмете техничке културе, у неким случајевима спречава њихово уништење, сарађује са РЗЗЗСК у вези са захтевима за извоз потенцијалних културних добара, упућује власнике у мере техничке заштите и, у најширем смислу, подиже свест о значају очувања техничке културне баштине. Тако је, на пример, заштићена збирка Титових аутомобила, затим Збирка телевизијске технике РТС-a, која се користила у време кадa је телевизија почињала код нас, као и девет бродова с краја 19. и почетка 20. века и парна машина која непрекидно од 1871. године покреће лифт у Сењском руднику.

Контакт

Зора Атанацковић, виши 
кустос
шеф документацијe
zora.atanackovic@muzejnt.rs
тел: 3037 857