23.09.2019. - 19.10.2019.

Галерија науке и технике САНУ , Ђуре Јакшића 2

Трагајући за инспирацијом у народном градитељству – из збирки Музеја науке и технике

Музеј науке и технике представља изложбу Трагајући за инспирацијом у народном градитељству – из збирки Музеја науке и технике, музејског саветника др Снежане Тошеве, посвећена народном градитељству у Србији.

У години када Музеј науке и технике обележава три деценије постојања, желели смо да се подсетимо значајних личности које су обележиле његово оснивање и да прикажемо део богатог фонда који се у њему чува.

Идеје о оснивању Музеја и Галерије науке и технике појавиле су се  готово истовремено, осамдесетих година двадесетог века. Академик Александар Деспић је својим искуством, ауторитетом и упорношћу успео да оствари свој давнашњи сан о оснивању музеја који ће се бавити истраживањем, чувањем и промоцијом техничке баштине. Музеј науке и технике је основан 6. октобра 1989. године, док је почетак стварања Галерије било отварање читаонице и научног дућана 1996. године, који су радили у оквиру Музеја науке и технике. Жеља Александра Деспића о самосталном раду ове две установе успешно се остварује и после његовог одласка -  Музеј и Галерија живе и својим разноврсним програмима оправдавају идеје и жеље свог оснивача.

Поред дела који се односи на историју Музеја и Галерије науке и технике, изложба је посвећена архитектима који су на различите начине били инспирисани народним градитељством, а чији се радови чувају у Музеју. Изложена дела академика Бранислава Којића, академика Александра Дерока, Божидара Петровића и Зорана Б. Петровића сведоче о томе колико је њихова инспирација била дубоко утемељена у традиционалну архитектуру. Истраживањем на терену, објављивањем књига и студија, израдом цртежа, фотографисањем, и коначно пројектовањем које је инспирисано традицијом, они су на најбољи начин успели да сачувају сећање на народно градитељство. У својим богатим и разноликим стваралачким опусима, успели су да градитељско наслеђе заштите и отму од заборава.

Грађа која се чува у збиркама Музеја науке и технике често је једино преостало сведочанство о објектима традиционалног градитељства који више не постоје или убрзано нестају. Овом приликом изложене су фотографије, пројекти, цртежи, белешке са терена, скице, књиге, макете као и видео рад настао на основу ове грађе.

Циљ изложбе је да укаже на ову значајну тему српске архитектуре, као и да, обележавајаући тридесет година постојања Музеја,  прикаже део његовог богатог фонда. Осим приказа појединачних опуса ових аутора, желели смо такође да расветлимо и њихову блиску повезаност и сарадњу на племенитом задатку истраживања и очувања народног градитељства. Љубав према традицији допринела је њиховом међусобном препознавању и разумевању, дугогодишњем истрајавању и неисцрпној енергији у приказивању и тумачењу лепоте и вредности градитељског наслеђа. Захваљујући њиховим талентима, у којима су на најбољи начин били сједињени научник и уметник, успели су да сагледају суштину вредности градитељског наслеђа, да га заштите и популаризују.

Данас, када многи споменици народне архитектуре више не постоје, цртежи фотографије и текстови ових аутора, као једни од првих целовитих приказа и анализа народног неимарства, остају полазиште за даља истраживања. Настала на размеђи науке и уметности, дела архитеката Александра Дерока, Бранислава Којића, Зорана Б. Петровића и Божидара Петровића посвећена афирмацији и вредновању лепоте народног градитељства препознала су и заштитила најособенији део наше културне баштине. Стога се надамо да ће њихови цртежи, скице, фотографије, белешке са терена, књиге, уџбеници, пројекти и макете сачувани у Музеју науке и технике и овом приликом изложени, бити инспирација новим генерацијама за даља истраживања наше богате и драгоцене градитељске традиције.