ПУТЕВИ СРПСКОГ ИНЖИЊЕРСТВА ТОКОМ 19.ВЕКА, април - мај 1994.

Детаљније

Продор инжењерства на српско тле почиње тридесетих година деветнаестог века доласком првих инжењера – странаца. Тако су Франц Јанке и барон Франц Кордон, инжењери из Аустријског царства од 1834/35. године први државни службеници – »правителствени инџинири«.

У XIX веку у Србији је радило око 16 инжењера. Српски инжењери су стицали знања у Србији или у Европи, где су одлазили као државни питомци или су се сами школовали. Међутим, пловина од укупног броја ижењера били су странци «из прека».

Слично тешком стицању слободе текло је и напредовање српског инжењерства у првим деценијама прошлог века. Иако необразован и самовољан, књаз Милош је имао слуха да у успостављању државне власти повлачи праве потезе и у области технике и технологије.

Започињање наставе на Техничком факултету Велике школе 1863. године значило је прекретницу у школовању српских инжењера после покушаја са Инџинирском школoм 1846. године и Јестестволовно – техническим одељењем Лицеја 1853. године. Иако је још за прве владе књаза Милоша било покушаја индустријализације, Војно - технички завод у Крагујевцу је од 1853. године био прво право индустријско предузеће у Србији.

За размах инжењерства била су веома значајна приступања Србије Метарској конвенцији 1872. године и Унији за заштиту индустријске својине 1884. године. За међународни промет Србије такође је било важно усвајање правила Латинске уније (изједначавање вредности динара са француским франком) 1878. године.

У целини посматрано, поуздано се може рећи да је Србија у периоду 1834 - 1914. године прешла голем пут. Технички заостала земља с почетка XIX века ухватила је корак са Европом почетком XX века. Међутим, Први светски рат прекинуо је напредовање.

Овом изложбом желело се да се створи слика инжењерства у Србији у XIX веку. Многа покренута питања, с једне стране, и уништени трагови, с друге стране, условили су избор тема и начин њиховог приказивања. Међутим, још многа питања остају отворена за даља истраживања у будућности.

Адела Магдић
Владимир Шолаја

Каталог

Путеви српског инжењерства током XIX века = The Course of Serbian Engineering in the Nineteenth Century / Владимир Шолаја, Адела Магдић. – Београд : САНУ : Музеј науке и технике, 1994 ([Смедерево] : ''Димитрије Туцовић''). – 92 стр. : илустр. ; 21 cm. – (Галерија Српске академије наука и уметности ; 74) Тираж 1000. – Summary.