РЕЧНО БРОДАРСТВО - КУЛТУРНА ДОБРА НА ВОДИ, 17 – 23. септембар 2007.

Детаљније

Музеј науке и технике се бави заштитом техничких културних добара на територији читаве Србије. Као матична установа, Mузеј се такође бави проучавањем и заштитом различитих техничких предмета који се налазе ван његовог фонда. Кустоси Музеја својим истраживачким радом на терену, као и у сарадњи са другим установама, стичу увид у потенцијална техничка културна добра. Тако је први пут, уз помоћ стручних сарадника Ђорђа Латовљевића, заповедника брода Југословенског речног бродарства и Зорана Миленовића, председника Удружења бродомоделара «Панон» из Панчева, девет речних бродова стављено под заштиту и утврђено за културна добра. Бродови су заведени у Регистар техничких културних добара ван музејског фонда у Музеју науке и технике. Ови бродови су пловили токовима Саве и Дунава од краја XIX века и сведоче како о значајним историјским тренуцима наше земље, тако и о развоју бродарства код нас.

Први заштићен брод била је „Жупа“, парни теретни брод са два бочна погонска точка из 1913. године, направљен у бродоградилишту Schiffsњerft Budapest (Altofen), Угарска, под именом „Una“. У оквиру угарске ратне дунавске флотиле учествовао је у бомбардовању Београда 1915. године.
(Решење МНТ бр. 215/1 од 28.11.2005. године)

Парни путнички брод „Сплит“ ex „Цар Никола II“, из 1898. године, направљен је у бродоградилишту Christof Ruthof - Werft, Mainz - Kastel, Немачка и исте године купљен за Прво краљевско повлашћено паробродско друштво.
(Решење МНТ бр. 34/1 од 31.1.2006. године)

Ратни речни монитор „Сава“ ex „Бодрог“, из 1904. године, направљен је у бродоградилишту Danubius - Schoenichen & Hartmann AG, Будимпешта. Био је у саставу Аустроугарске дунавске војне флотиле. Пловио је Дунавом и учествовао у војним операцијама кроз све ратове. Касније је прешао у састав флоте Краљевине СХС, а затим у састав речне флоте ЈНА.
(Решење МНТ бр. 234/1 од 13.12.2005. године)

Парни тегљач „Војводина“ ex „Добро поље“, ex „Weichel“ из 1916. године, направљен је у бродоградилишту Dresdener Schiffswerft „Übigau“, Регенсбург, Немачка. Најкомплетније очуван парни тегљач код нас.
(Решење МНТ бр. 32/1 од 31.1.2006. године)

Парни тегљач „Србија“ ex „Истер“ из 1917. године направљен је у бродоградилишту Christof Ruthof - Werft, Регенсбург, Немачка. У новембру 1918. преузела га је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца а од 1944. је у функцији миноловца и представља последњи пароброд који је пловио код нас.
(Решење МНТ бр. 232/1 од 13.12.2005. године)

Парни путнички брод „Ковин“ ex „Стапар“ из 1922. године, направљен је у бродоградилишту у Будимпешти. И данас је у исправном и радном стању, у функцији туристичког брода, прерађен у моторни путнички брод.
(Решење МНТ бр. 231/1 од 13.12.2005. године)

Моторни речни потискивач „Космај“ непознатог произвођача изграђен је у Немачкој око 1930. године а извађен је 1945. године из Дунава. Брод је у радном стању и плови. Укључује се у саобраћај само по потреби јер је неекономичан због велике потрошње горива.
(Решење МНТ бр. 45/1 од 8.2.2006. године)

Моторни тегљач „Пена“ из 1956. године направљен је у бродоградилишту Сава, Мачванска Митровица. За време градње хидроелектране Ђердап коришћен је као истраживачки брод за снимања речног дна сонаром.
(Решење МНТ бр. 33/1 од 31.1.2006. године)

Моторни речни потискивач „Каблар“ из 1961. године, направљен је у бродоградилишту Сава, Мачванска Митровица. „Каблар“ је први оригинални потискивач конструисан 1961. године према пројекту Пројектног завода речног саобраћаја из Београда. И данас успешно обавља исту функцију.
(Решење МНТ бр. 233/1 од 13.12. 2005. године.)

Даниела Пејовић, кустос
Гордана Каровић, кустос

Каталог

Фотографије